7 Najugroženijih spomenika kulture Evrope 2021

10.04.2021

Europa Nostra, glas civilnog društva Evrope posvećen kulturnom i prirodnom nasleđu, i Institut Evropske investicione banke, objavili su danas listu 7 Najugroženijih spomenika kulture Evrope za 2021:

Lista 7 Najugroženijih saopštena je na onlajn događaju čiji su domaćini bili visoki predstavnici Europa Nostre i Instituta Evropske investicione banke, a učestvovala je i Marija Gabrijel, Evropska komesarka za inovacije, istraživanje, kulturu, obrazovanje i mlade.  Na vebinaru, koji je privukao preko 300 učesnika širom Evrope i sveta, učestvovali su i oni koji su nominovali lokalitete i predstavnici izabranih 7 Najugroženijih.

Izvršni potpredsednik Europa Nostre, Gi Klos, istakao je ovom prilikom:“Cilj 7 Najugroženijih 2021 jeste da se oglasi “alarmno zvono“ o ozbiljnim pretnjama sa kojima su ovi lokaliteti suočeni. Od izuzetnog značajnog srednjovekovnog manastira do izvrsnog renesansnog vrta, od industrijskih i modernih građevina do ikoničnih prirodnih predela: ovi lokaliteti su važna svedočanstva naše zajedničke prošlosti, kulture, sećanja i identiteta. U trenutku kada naš kontinent, kao i ostatak sveta, prolazi kroz tešku krizu, Evropa Nostra želi da iskaže svoju solidarnost i pruži podršku lokalnim zajednicama i  organizacijama civilnog društva širom Evrope, koje su odlučne da sačuvaju ova ugrožena blaga kulturne baštine. Uz pomoć široke panevropke mreže članica i partnera, nastojaćemo da mobilišemo raznovrsne stručnjake i resurse kako bi pomogli očuvanju ovih lokaliteta, koji moraju biti prepoznati kao moćni pokretači održivog razvoja, ali i kao vitalna spona za uspostavljanje mira i dijaloga između različitih zajednica. Udruženi, možemo u ovome uspeti!

Dekan Instituta Evropske investicione banke, Francisko de Paola Koeljo, rekao je:“Institut EIB ponovo stoji rame uz rame sa Europa Nostrom, našim dugogodišnjim partnerom u očuvanju ugrožene kulturne baštine Evrope. Evropljani se ponose kulturnim nasleđem. Ono ih i zbližava. Za EIB je sasvim prirodno da pomaže jačanju ove spone, kroz podršku i predanost godišnjem programu 7 Najugroženijih

Regujući na saopštenje o 7 Najugroženijih 2021, Marija Gabrijel, Evropska komesarka za inovacije, istraživanje, kulturu, obrazovanje i mlade, izjavila je: “Evropsko kulturno nasleđe je naša prošlost, sadašnjost i budućnost. Ono je deo našeg identiteta, koje okuplja ljude širom kontinenta oko  zajedničkih vrednosti i iskustavaOno je dragoceno i zavređuje našu najveću pažnju i zaštitu. Kroz program 7 Najugroženijih, mi stavljamo u žižu interesovanja ugroženu evropsku baštinu, jačamo svest  o njihovom značaju i odabranim lokalitetima  otvaramo put za održivu budućnost”.

Lokalitete koji su svrstani u 7 Najugroženijih 2021 izabrao je Upravni Savet Europe Nostre, na osnovu užeg izbora od 12 lokaliteta koji je načinio Savetodavni odbor međunarodnih stručnjaka. Izbor je napravljen na osnovu istorijskog značaja i kulturnih vrednosti, kao i urgentnosti njihove ugroženosti. Upravni Savet je uzeo u obzir i dosadašnje angažovanje zajednica na lokalnom i nacionalnom nivou, posvećenost institucija, kako vlasti tako i nevladinih aktera. Značajan kriterijum bila je i perspektiva dugoročne održivosti, društveno-ekonomski potencijal lokaliteta, kao i mogućnost da postanu spona za uspostavljanje mira i dijaloga unutar zajednice, ali i u širem regionu.

Lokaliteti koji su na listi 7 Najugroženijih u mogućnosti su da se prijave za grant u vrednosti do 10 000 EUR koji dodeljuje Institut Evropske investicione banke. Grant IEIB može biti dodeljen odabranim kvalifikovanim lokalitetima sa liste „7 Najugroženijih“ kao inicijalna simbolična pomoć za dogovorenu aktivnost, koja ima za cilj očuvanje ugroženog spomenika kulture.

Stručnjaci Europa Nostre i Instituta Evropske investicione banke će zajedno sa organizacijama koje su nominovale ove spomenike kulture i drugim partnerima, dati ocenu za svaki lokalitet putem prikupljanja informacija i sastanaka sa ključnim interesnim stranama. Timovi stručnjaka različitih disciplina ponudiće stručne savete, identifikovati moguće izvore finansiranja i pomoći u mobilizaciji široke podrške kako bi se ovi lokaliteti očuvali. Uz to, formulisaće se i komunicirati niz preporuka za buduće delovanje.

Program 7 Najugroženijih sprovodi Europa Nostra u partnerstvu sa Institutom Evropske investicione banke, a uz podršku programa Kreativna Evropa Evropske Komisije. Ovaj program, pokrenut 2013. godine, deo je kampanje civilnog društva da sačuva ugroženo nasleđe Evrope. Program obezbeđuje stručnu i zagovaračku podršku, i doprinosi mobilizaciji lokalne i međunarodne javnosti u očuvanju kulturnog nasleđa. Program takođe obezbeđuje simbolički grant u iznosu od 10 000 EUR po lokalitetu. Uvrštavanje na listu 7 Najugroženijih često služi i kao katalizator za mobilizaciju javne i privatne podrške, uključujući i finansiranje.

 

Lokaliteti uvršteni na listu 7 Najugroženijih 2021

Manastir Dečani, KOSOVO *

Manastir Dečani, koji pripada Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, izgrađen je u prvoj polovini 14. veka. Skladan spoj elemenata istočnih i zapadnih umetničkih izraza, enciklopedijski kolaž fresaka u srpsko-vizantijskom stilu, kao i spoj romaničko-gotičke arhitekture i skulpturalne dekoracije, čine manastir Dečane jednim od najistaknutijih primera kulturno-istorijske celine svoje epohe. Manastirski kompleks okružen je bogatom šumom, koja zajedno sa njim čini jedinstven kulturni predeo i neodvojiv je deo manastirskog kulturnog nasleđa. Kontinuirano naseljen skoro sedam vekova, Dečani su i danas funkcionalan manastir u kojem se redovno služi liturgija i u kojem živi aktivna monaška zajednica, koja održava manastir i njegovu okolinu, čuvajući i nematerijalno nasleđe monaškog života. Podjednako važan kao mesto hodočašća, manastir je otvoren i za posetioce svih veroispovesti.

Manastir Dečani je 2004. upisan na UNESKO-vu Listu svetske baštine kao jedan lokalitet, dok je ovaj status 2006. godine proširen na još tri srpske pravoslavne srednjovekovne crkve i manastira na Kosovu – Gračanica, Pećka patrijaršija i Crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, pod nazivom “Srednjovekovni spomenici na Kosovu”. Od 2006. godine, sva četiri lokaliteta, uključujući i Dečane, takođe se nalaze na UNESKO-voj Listi ugrožene svetske baštine.

Od juna 1999. godine manastir Dečani je pod stalnim nadzorom i zaštitom mirovnih jedinica KFOR, pod vođstvom NATO pakta. Pored bezbedonosnih rizika, manastir i njegova zaštićena okolina suočeni su i sa ozbiljnim problemima usled neodgovarajućih planova lokalnog razvoja koji se kose sa vladavinom prava i prete da ugroze vrednosti koje su svrstale manastir Dečane na UNESKO-vu Listu svetske baštine. Posebno zabrinjava plan za izgradnju međunarodnog puta koji bi povezivao opštinu Dečani na Kosovu sa opštinom Plav u Crnoj Gori, a koji bi prolazio kroz specijalnu zaštićenu zonu, kao i pored same manastirske kapije. Tokom leta 2020 radovi na izgradnji puta su obustavljeni i pod pokroviteljstvom međunarodne zajednice je postignut sporazum o izgradnji obilaznice. Celokupna situacija zahteva strogi nadzor kako bi se osigurala vladavina prava, a posebno poštovanje zakona o specijalnim zaštićenim zonama iz 2008. koji zabranjuje izgradnju ovakvog puta. U ovom kontekstu neophodno je da nadležne vlasti bez daljeg odlaganja osiguraju sprovođenje odluke Ustavnog suda Kosova iz 2016. godine, kojom se potvrđuje da se 24 hektara zemlje u okruženju nalazi u posedu manastira Dečani.

Nominaciju za manastir Dečani je podnela evropska organizacija “Budućnost za religiozno kulturno nasleđe”, koja je, zajedno sa Europa Nostrom, član Evropske Alijanse za Nasleđe.

Polazeći od obrazloženja Savetodavnog odbora za program 7 Najugroženijih, Upravni Savet Evropa Nostre istakao je: “Ovo je jedini spomenik u Evropi koji se 20 godina u kontinuitetu nalazi pod ovako snažnom vojnom zaštitom. Ipak, on predstavlja spomenik ogromne istorijske i kulturne važnosti za Evropu i svet, što potvrđuje i status na UNESKO-voj Listi svetske baštine. Uzimajući u obzir strategiju EU o proširenju na Zapadi Balkan, neophodno je osigurati sveopštu zaštitu od strane svih relevantnih faktora, i osigurati očuvanje ove ugrožene baštine uz puno poštovanje vladavine prava i drugih ključnih evropskih vrednosti. Odgovarajuća zaštita i ispravna interpretacija, komunikacija i edukacija vezana za multikulturalno i multikonfesionalno nasleđe na Kosovu predstavljaju preduslove za dugotrajan mir i napredak u širem region.”

Zubčasta parna železnica na Ahenskom jezeru, Tirol, AUSTRIJA

Zubčasta parna železnica na Ahenskom jezeru jedina je javna železnica na svetu koja od svog otvaranja 1889. godine, pa do danas i dalje koristi originalnu opremu koja je korišćena u železničkim sistemima kasnog 19. veka. Železnička kompanija Anhenskog jezera bankrotirala je u proleće 2020. godine, a subvencije koje je Tirolska vlada obećala nisu bile isplaćene. Ovaj autentičan primer evropskog industrijskog nasleđa, koje bi trebalo da se slavi u 2021. kao "Godini železnia", nalazi se u opasnosti od ubrzanog propadanja usled neadekvatnog održavanja.

ICOMOS Austrija, deo Evropske alijanse za Nasleđe, nominovao je železnicu na Ahenskom jezeru za program 7 Najugroženijih 2021.

Groblje Mirogoj, Zagreb, HRVATSKA

Izgrađeno u periodu između 1876. i 1929. godine zagrebačko groblje Mirogoj predstavlja jedan od boljih primera evropske neoklasicističke arhitekture. U martu i decembru 2020. godine Zagreb su pogodila dva jaka zemljotresa, koja su izazvala velika oštećenja na ovom lokalitetu. Zidovi su na mnogim mestima popucali, podovi su oštećeni, dok su mnogi arhitektonski i dekorativni elementi urušeni. Dodatnu štetu načinile su obilne padavine, a usled pandemije izazvane virusom covid-19 nije bilo uslova da se organizuje postupak procene štete i konzervacije.

Ministarstvo kulture i medija Republike Hrvatske nominovalo je Mirogoj za program 7 Najugroženijih 2021.

Pet južnih egejskih ostrva, GRČKA

Pet ostrva – Amorgos, Kimolos, Kithira, Sikinos i Tinos – dele takozvani “kikladski pejzaž”, koji čini suštinski deo grčkog i evropskog identiteta. Ovaj ikonični i skladni višeslojni pejzaž sada je u velikoj opasnosti zbog programa koji predviđa postavljanje vetrenjača na različitim delovima svakog ostrva, često nadomak arheoloških lokaliteta, unutar zona koje su zaštićene u okviru međunarodne mreže Natura 2000 ili u pozadini tradicionalnih sela.

Ovakvo smeštanje infrastrukture za obnovljivu energiju unutar zaštićenih kulturnih zona, je u okviru Zelenog dokumenta za evropsko kulturno nasleđe prepoznato  kao jedan je od mogućih sukoba između očuvanja nasleđa i Evropskog Zelenog dogovora. Zeleni dokument za evropsko nasleđe smatra da je u ovakvim slučajevima moguće doneti rešenje u interesu obe strane na osnovu adekvatnog procesa konsultacija sa lokalnom zajednicom i stručnjacima za kulturnu baštinu.

Eliniki Etaria – Društvo za životnu sredinu i kulturno nasleđe nominovalo je Pet egejskih ostrva za program 7 Najugroženijih 2021.

Vrt Đusti, Verona, ITALIJA

Vrt Đusti datira iz 1570. godine i od tada je i otvoren za javnost. U pitanju je jedan od najlepših primera toskanskih renesansnih vrtova, koji je do danas ostao očuvan u svom izvornom obliku. Tokom 2020. godine vrt su pogodile tri jake oluje koje nanele veliku štetu celom lokalitetu. Oko 30 stabala – jedna trećina od ukupnog broja – deo šimširovog lavirinta, kao i nekoliko stabala šimšira u parteru, iščupani su iz korena. Tri statue iz 17. veka i sistem za navodnjavanje takođe su slomljeni ili teško oštećeni.

Vrt Đusti je za program 7 Najugroženijih 2021 nominovao član Evropa Nostre.

Zgrada Glavne pošte, Skoplje, SEVERNA MAKEDONIJA

Zgrada Glavne pošte, izgrađene 1974.  predstavlja značajan simbol modernističke brutalističke arhitekture posleratne epohe. Izrađena je od armiranog betona u formi cvetova lotosa, koji je trebalo da simbolizuje obnovu i izgradnju Skoplja nakon razornog zemljotresa 1963. godine. Zgrada je pretrpela veliki požar 2013. godine u kojem su teško stradale originalne zastakljene kupole, murali, namenski izrađeni nameštaj i osvetljenje. Usled nebrige i propadanja zgrada je danas u još lošijem stanju.

Institut za istraživanje u oblasti životne sredine, građevinarstva i energetike nominovao je zgradu Glavne pošte za program 7 Najugoženijih 2021.

Kapela i isposnica San Huana de Sokueve, Kantabrija, ŠPANIJA

San Huan de Sokueva je drevna isposnica i kapela smeštena u brdovitim planinama južno od mesta Aredondo u Kantabriji na severu Španije. Kapela, koja je skoro datovana u period oko 660-680. godine, i dalje je u upotrebi i od velikog je značaja za lokalnu zajednicu. Stanje kapela i isposnice je zabrinjavajuće. Trem zahteva ozbiljnu popravku. Sam spomenik je izložen posetiocima koji mogu neometano ulaziti i izazvati dodatnu štetu.

Budućnost za versko nasleđe nominovala je kapelu i isposnicu San Huana de Sokueve za program 7 Najugroženijih 2021.

 

* Ovaj naziv se koristi bez prejudiciranja statusa i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o deklaraciji o nezavisnosti Кosova.