Izjave pokretača peticije i građana potpisnika

24.03.2019

Mobilizacija stručne javnosti i građana

 

"Sa velikim zadovoljstvom i ponosom ističem da su najvažnija strukovna, profesionalna domaća i međunarodna udruženja, i osvedočeni stručnjaci, na fakultetima, u institutima i muzejima, dakle -  arheolozi, konzervatori, istoričari umetnosti, arhitekte, istoričari ali i mnogi drugi - podržali veoma spremno i brzo ovu peticiju protiv podizanja gondole na Beogradskoj tvrđavi. To je samo dokaz da postoji svest o građanskoj i profesionalnoj dužnosti da se stane na put diletantizmu, netransparentnosti i pogubnom uništavanju naše baštine, protiv svake logike, znanja, stručnog mišljenja, što sada čini aktuelna vlast isključivo u interesu investitorskog urbanizma i po svoj prilici – vlastite koristi." - dr Irina Subotić, predsednica Evropa Nostre Srbija, profesorka emerita istorije umetnosti i muzeologije na Novosadskom univerzitetu

 

"Kao rođena Beograđanka i kao Generalni Sekretar EUROPE NOSTRE, najznačajnije evropske nevladine organizacije koja se bavi zaštitom kulturne i prirodne baštine, želim da dodam svoj glas i punu podršku ovoj važnoj mobilizaciji stručne i građanske javnosti u korist odbrane integriteta i neprocenjivih vrednosti Kalemegdana, kulturnog i istorijskog spomenika od izuzetnog značaja ne samo za Srbiju već i za čitavu Evropu. Europa Nostra će mobilisati stručnu i građansku javnost širom Evrope i šire, u cilju podrške ovoj važnoj kampanji kako bi se sprečila predviđena neprimerena izgradnja gondole izmedju Ušća i Kalemegdana koja je u suprotnosti sa zakonima Republike Srbije te u suprotnosti sa međunardnim i evropskim konvencijama koje je potpisala vlada i ratifikovala skupština Republike Srbije". - Dr Sneška Quaedvlieg Mihailović, pravnik, generalni sekretar Europa Nostre.

 

Arheološko nasleđe

 

"Kod arheološkog nasleđa nema ''popravnog'', ono što se uništi ne može se vratiti u prethodno stanje. Pravila struke nalažu da se lokacije značajne poput Beogradske tvrđave ili Studentskog trga, najpre moraju arheološki istražiti, da bi se tek nakon toga pristupilo planiranju da li uopšte graditi nešto novo ili ne. Kod nas je situacija obrnuta – najpre se planira gradnja, pa se tek onda spašava što se spasti može pre no što ona krene. Sve je to posledica višedecenijskog nepostojanja kompleksnog planiranja i izrada studija isplativosti. Primer Beogradske tvrđave sama vlast bi trebalo da iskoristi kao trenutak za podvlačenje crte i raskid sa nasleđenom praksom. Jer, i ako gondola ne bude građena, sledeći kamen spoticanja za ulazak antičkog Singidunuma na zbirnu listu UNESKO-a biće gradnja podzemne garaže na Studentskom trgu. Možda i radovi na Gradošu koji su u toku, a na tentativnoj listi UNESKO-a nalazi se i rimski Taurunum... Samo kvalitetna saradnja stručnjaka i donosioca odluka može pokrenuti stvari u pravcu u kome kao društvo treba da idemo – poštovanju zakona i međunarodnih konvencija kroz kreiranje valjanih procedura i održivo planiranje."  - dr Adam N. Crnobrnja, muzejski savetnik, predsednik Srpskog arheološkog društva

 

U slučaju izgradnje gondole na Beogradskoj tvrđavi, reč je o suočavanju sa gubitkom arheološkog nasleđa. Njegova specifičnost je u tome što je uništenje arheološkog konteksta nenadoknadivo, a arheološki resurs neobnovljiv. Drugim rečima, nijednim mehanizmom nećemo biti u prilici da izgradimo „lepše i starije“. Arheološke ostatke i autentične arheološke celine je važno sačuvati zato što je reč o opštem dobru koje je namenjeno podjednako budućim generacijama, kao i ljudima iz sadašnjosti. Materijalni ostaci iz prošlosti poput Beogradske tvrđave, nisu samo bedemi koje čuvamo iz kaprica struke. Prošlost i njeni ostaci su svedočanstvo o pluralitetu mogućnosti, o drugim vremenima i drugim mestima. Nasleđe i znanje o prošlosti je izvor kreativnosti i novih rešenja za društvene izazove. Zbog toga je uništenje dela Beogradske tvrđave, metafora uništenja pluraliteta mišljenja i dijaloga, a oni su neophodan pratilac brige o nasleđu. Krajnje lično, kao nastavnik arheologije, stidim se da stojim pred studentima i govorim im o etičkim standardima struke, domaćim i međunarodnim propisima u arheologiji, a nemam mogućnost da ih uverim da ima nade za njih i našu struku u Srbiji. - doc. dr Monika Milosavljević, Odeljenje za arheologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu

 

Neregularnosti, pritisci na struku

 

"Nema tog profesionalnog objašnjenja ili principa koje može da objasni činjenicu da Republički zavod za zaštitu spomenika kulture od 2015. radi na međunarodnoj nominaciji za Listu svetske baštine "Granica rimskog carstva" u kome planira da Beogradska tvrđava bude jedna od lokacija, a da u toku tih priprema izdaje lokacijsku dozvolu za projekat gondole koji devastira ovo kulturno dobro. Da se radi o osobi, dijagnoza bi bila jasna: šizofrenija. U ovom slučaju, pričamo o ozbiljnim pritiscima na struku i javne ustanove, zataškavanjima i korupciji, kako bi se dobili papiri za projekat koji je nezamisliv u svakom drugom scenariju. Uprkos svim proceduralnim nelegalnostima pri ovom i sličnim projektima, nije više jedino pitanje da li je nešto legalno, nego na koji način i kojim mehanizmima smo došli do situacije da legalizujemo i normalizujemo rušenja, rekonstrukcije, i dogradnje kulturno-istorijskih i prirodnih dobara. Uz to, kao što su mnogi građani koji su podržali peticiju istakli, gondoli i sličnim projektima treba da se suprotstavljamo zato što ruše postojeće istorijske, kulturne i prirodne ambijente Beograda, ali i zato što predstavljaju neodgovorne i neodržive investicije, u trenutku kada Beograd ima ozbiljne komunalne probleme. U gradu koji nema funkcionalnu železničku stanicu, a ima gotovo svakodnevni kolaps u javnom saobraćaju i kontinuirano zakrčene ulice pune rupa, gondola je isključivo u interesu onih koji će je graditi i naplaćivati vožnje istom." - doc. dr Višnja Kisić, generalna sekretarka Evropa Nostra Srbija i predavač menadžmenta nasleđa na UNESKO katedri za kulturnu politiku i menadžment, Univerziteta umetnosti u Beogradu

 

 

"Tokom planiranja gondole prekršen je Zakon o planiranju i izgradnji, koji govori o obavezi hijerarhijske usklađenosti planova, od najvišeg ka najnižem tj. ovde od Generalnog urbanističkog plana Beograda (GUP), preko Plana generalne regulacije (PGR), do Plana detaljne regulacije (PDR). Oba plana višeg reda (GUP i PGR) zabranjuju izgradnju gondole na potezu planiranom PDR-om, od parka Ušće do Beogradske tvrđave. Dok GUP širu zonu oko Beogradske tvrđave proglašava zonom u kojoj je zabranjena izgradnja visokih objekata, bez obzira na njihovu namenu, odredbe PGR čak propisuju eksplicitnu zabranu "postavljanja žičanih sajli za alternativni prevoz i rekreaciju, naročito u području Beogradske tvrđave i u njenim širim vizurama i akvatorijalnim obuhvatima", a postavljaju i ograničenja za izgradnju bilo kakvih objekata na prostoru parka "Ušće". U samom tekstu PDR-u jeste konstatovano da izgradnja gondole nije u skladu sa odredbama PGR, iznet je stav da PGR i GUP nisu međusobno usklađeni, da GUP ne zabranjuje izgradnju gondole i da se on bira za osnov izrade plana. Osim što su time pogrešno protumačene odredbe GUP, prekršen je i Zakon koji ne daje pravo odabira jednog od obavezujućih planova koji daje bolji osnov za namere investitora." - Ksenija Radovanović, arhitekta, Ministarstvo prostora

 

"Društvo u Srbiji obuzeli su isuviše često vulgarizovano doživljavanje i vrednovanje prošlosti, svojevrsna inflacija ,,poduhvata na zaštiti" baštine, kao i prava pomama vlasti da se na poprilično amaterski način bavi sopstvenim shvatanjem savremenog zadužbinarstva,  podrazumevajući pri tome zadužbinarenje novcem građana a ne sopstvenim, uz često onemogućavanje bilo kakve participacije tih istih građana u odlučivanju. Ujedinjeni u nedovoljnom znanju i nespremnosti da čitav taj proces učine potpuno transparentnim i participativnim, da u njega, osim građana, uključe i relevantne stručnjake, naši političari čine da nesporno plemenita ideja uređenja pojedinih istorijskih i ambijentalnih celina kao svoj epilog često ima upravo njihovo potpuno ruženje, pa čak i devastaciju." - Dejan Ristić, istoričar, član Stručnog saveta Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture

 

 

Već sama ideja o narušavanju celine Beogradske tvrđave komercijalnim sadržajem je neshvatljivo nasilje nad kulturom  nasleđem i nad građanima Beograda i Srbije. U prvim redovima borbe protiv tog nasilja je veliki deo stručne javnosti iz oblasti nasleđa i kulture u Srbiji.  U toj borbi bi morale biti i državne i gradske institucije kojima je posao da štite kulturu i nasleđe. Republički zavod za zaštitu spomenika je umesto reagovanja, nelegalno izdao dozvolu. Ministar kulture Vladan Vukosavljević je umesto da se pridruži borbi protiv oštećenja Beogradske tvrđave, kada već sam nije otvorio zahtev za obustavu gradnje gondole u javnosti, opravdava tu gradnju izjavom da Beogradska tvrđava nije pod zaštitom Unesco-a, kao da to čini legitimnim njeno oštećivanje. Sekretar za kulturu grada Beograda, Ivan Karl, nije se oglasio u vezi sa ovom temom, kao ni direktori republičkih institucija kulture, koji bi po prirodi stvari morali da reaguju na ovakve malverzacije. Svakako je mogućnost da su politički ucenjeni kao deo ove administracije da ne rade svoj posao, da ne smeju da se izjašnjavaju protivno odlukama koje su im nametnute sa vrha. Ono što ne mogu da razumem je kako im kao ljudima koji žive u Beogradu nije žao da uništavaju Kalemegdan. Ili ako jeste, kako mogu da ćute." Luka Knežević Strika, predsednik Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije

 

 

Izjave građana potpisnika peticije o razlogu zašto potpisuju peticiju:

 

 

Zato što je ova gradnja nasilna, protivna urbanističkom planu, neisplativa i naprosto ružna i nepotrebna. Kalemegdan je bio tu mnogo pre nas i ostaće posle. To je istorijsko i kulturno nasledje koje se ne sme modernizovati. 2019-03-19

 

Zelim da kulturna prirodna dobra budu zašticena za dobrobit Beograđana i naših gostiju. I zato što Beogradu uopšte ne treba nikakva gondola, a naročito ne na ovom mestu. Zato što je gondola suludo bacanje našeg novca, o čemu nas niko nije pitao, a koji je potreban za rešavanje suštinskih problema grada.

 

"Prag nema gondolu do Hradcana, Krakov nema gondolu do Vavela, Atina do Akropolja, Istanbul do Sultanahmeta, Budimpesta do Citadele.... Zato sto je takva gondola nonsens... Seča stabala, rupa u tvđavi, skrnavljenje nasleđa, uništavanje ambijentalne celine i to bez razloga.