Izveštaj Evropa Nostre o projektu gondole na Beogradskoj tvrđavi

Evropa Nostra objavila kritički izveštaj o kontroverznom projektu gondole na Beogradskoj tvrđavi

Evropa Nostra , vodeća evropska organizacija posvećena kulturnom nasleđu objavila je 31. jula 2019. Izveštaj kojim se oštro kritikuje kontroverzni projekat gradnje žičare (gondole) u okviru kulturnog dobra Beogradska tvrđava, jednom od najznačajnijih spomenika kulture u Republici Srbiji, sa velikim značajem i za istoriju čitave Evrope. Osim toga što je zakonski sporan, i bez jasne svrhe i utemeljenja, projekat bi imao razarajuće posledice na autentičnost i integritet kulturnog nasleđa koje je simbol Beograda, konstatuje se u Izveštaju.

Izveštaj je pripremljen na osnovu posete visoke delegacije stručnjaka Evropa Nostre Beogradu od 4-10. maja 2019, koja je organizovana kako bi se objedinili napori za očuvanje Beogradske tvrđave. Tokom posete, delegacija stručnjaka različitih disciplina, obišla je Beogradsku tvrđavu, upoznala se sa pravnim i građevinskim izazovima projekta gradnje žičare, i sastala sa strukovnim organizacijama, udruženjima građana, javnim ustanovama, nadležnim ministarstvima, kao i sa Predsednicom Vlade RS, Anom Brnabić . Izveštaj visoke delegacije Evropa Nostre usvojen je od strane Upravnog odbora i Saveta Evropa Nostre u Atini 18-19. juna 2019. i predstavljen je Kabinetu Predsednice Vlade Republike Srbije, kao i Ministru kulture i informisanja Republike Srbije, g. Vladanu Vukosavljeviću , 17. jula 2019.

Projekat žičare Kalemegdan-Ušće, iniciran od strane Grada Beograda 2018., predviđa povezivanje Beogradske tvrđave i parka Kalemegdan, sa parkom Ušće. Gradnjom žičare, visokih stubova, kao i stanice žičare “Kalemegdan”, nepovratno bi se kompromitovale istorijske i estetske vrednosti Beogradske tvrđave (sa Antičkim Singidunumom i istorijskim parkom Kalemegdan), zaštićenog kulturnog dobra od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, i lokaliteta upisanog od 2015. na Tentativnu listu Republike Srbije za upis na UNESKO Listu svetske baštine, naglašava se u Izveštaju.

‘Beogradska tvrđava je izuzetan primer slojevitog kompleksa utvrđenja i jedinstven je svedok brojnih carstava i država koje su obeležile i oblikovale Beograd, Srbiju i Evropu. Ostacima iz doba Starog Rima, Vizantijskog carstva, Ugarske, Bugarske i Srpske srednjovekovne države, Osmanskog carstva i Habsburškog perioda, Beogradska tvrđava priča jedinstvenu priču o istorijskim granicama Evrope kroz period od preko osamnaest vekova. Evropa Nostra veruje da visoka vrednost ovog zaštićenog spomenika kulture poziva na maksimalnu brigu i poštovanje, te poziva vlasti u Srbiji da se u skladu sa time odnose prema ovom istorijskom dragulju.’ izjavio je Prof. Dr Herman Parcinger (Hermann Parzinger) , izvršni predsednik Evropa Nostre.

Pored toga što pruža detaljan opis Beogradske tvrđave i njenih vrednosti, kao i informacije o kontroverznom projektu žičare i kampanje protiv gradnje iste, ključni deo Izveštaja čine 10 zapažanja i zaključaka stručnjaka Evropa Nostre, kao i 7 proporuka za očuvanje i unapređenje Beogradske tvrđave.

Izveštaj na engleskom u celosti možete pogledati ovde .

Izveštaj na sprskom, članke Maje Đorđević "Zaštita antičkog Singidunuma na Beogradskoj tvrđavi", Katarine Maksimov "Projekat "Gondola" - ilustracija anomalije u sistemu kulturnog nasleđa", Višnje Kisić "Program "Sedam najugroženijih" u kontekstu borbe za očuvanje Beogradske tvrđave" objavljeni su u Glasniku Društva konzervatora Srbije (Glasnik DKS 43 Beogradska tvrdjava ugrozeno nasledje).

Deset zapažanja i zaključaka stručnjaka Evropa Nostre:

1. Beogradska tvrđava je nezamenjivo nasleđe od nacionalnog, evropskog i svetskog značaja, i treba biti očuvana uz primenu najviših standarda.

2. Gradnja žičare nanela bi nenadoknadivu štetu autentičnosti i integritetu ovog kulturnog dobra od izuzetnog značaja.

3. Svrha i opravdanost projekta gradnje žičare nisu jasni, niti zasnovani na detaljnim analizama izvodljivosti i isplativosti.

4. Ozbiljna Studija uticaja na nasleđe izostala je u procesu razmatranja projekta gradnje žičare, suprotno nacionalnim i međunarodnim zakonskim odredbama kao i standardima dobre prakse.

5. Gradnjom žičare ugrozila bi se transnacionalna nominacija Beogradske tvrđave na UNESKO-vu Listu svetske baštine u okviru “Granica Rimskog Carstva”, te bi se propustila izuzetna prilika za dugoročno unapređenje i očuvanje ovog lokaliteta, kao i za održivi razvoj kulturnog turizma.

6. Projekat gradnje žičare nekompatibilan je sa nacionalnim zakonskim odredbama, kao i sa međunarodnim i evropskim konvencijama u oblasti nasleđa koje je ratifikovala Republika Srbija.

7. Postoje jasni dokazi neopravdanih pritisaka na ustanove zaštite kulturnog nasleđa, kao i na neuključivanje stručnjaka i stručnih tela u procesu donošenja odluka i izdavanja mera zaštite.

8. Proces planiranja gradnje žičare karakterisao je manjak transparentnosti, izostanak javnog dijaloga i konsultacija sa relevantnim akterima, strukom i građanima .

9. Projekat je naišao na oštru i široku kritiku stručnjaka, civilnog društva, građana i medija, uključujući i peticiju potpisanu od strane 15000 građana u roku od samo nedelju dana.

10. Ovo nije izolovan slučaj nezadovoljavajuće zaštite nasleđa, jer su mnoga kulturna i prirodna dobra u Srbiji ugrožena sve liberalnijim sistemom urbanističkog i prostornog planiranja i izgradnje.

Sedam preporuka za očuvanje i unapređenje Beogradske tvrđave:

1. Preispitati sva upitna dokumenta, mere i dozvole izdate u procesu planiranja gradnje žičare, kako to kulturno dobro od izuzetnog značaja ne bi bilo ugroženo nezakonitim i neadekvatnim odlukama.

2. Pripremiti detaljnu Studiju uticaja na nasleđe projekta gradnje žičare, od strane nezavisnog kompetentnog tima stručnjaka.

3. Uložiti potrebne napore i stručnost u uspešnu nominaciju Beogradske tvrđave na UNESKO-vu Listu svetske baštine, uz ulaganje neophodnih resursa u unapređenje njenog trenutnog stanja, umesto u njeno degradiranje.

4. Obezbediti sistemsko istraživanje, konzervaciju, restauraciju, održavanje i prezentaciju Beogradske tvrđave, kako bi se unapredila svest o njenom značaju i povećala njena atraktivnost.

5. Pronaći adekvatnije, jefitinije i manje invazivne alternative žičari, kao što su pešački/biciklistički most ili sistem eko-čamaca.

6. Obezbediti transparentno i participativno donošenje odluka uz obavezno učešće stručnjaka i građana u procesu planiranja i odlučivanja o investicijama koje radikalno menjaju istorijski pejzaž grada.

7. Tretirati kulturno nasleđe kao ključni resurs za održivi razvoj Srbije i osigurati da nasleđe koje je zajedničko dobro svih građana ne bude ugroženo i žrtvovano zarad kratkotrajnih investicija i profita .