Nasleđe pod lupom

Projekat Nasleđe pod lupom prati posetu stručnjaka subotičkoj Sinagogi u okviru programa “Sedam najugroženijih” koji vode organizacija Evropa Nosta i Evropska investiciona banka kako bi pomogle zaštitu izuzetnih spomenika širom Evrope, koji već godinama propadaju zbog manjka sredstava za projekte restauracije, društvenog zapostavljanja ili lošeg ophođenja. Projekat će biti realizovan u periodu od oktobra 2015. do leta 2016. godine obuhvatajući tri osnovna segmenta: praktične radionice o konzervaciji u Subotici za profesionalce i postdiplomce, u trajanju od četiri dana za 25 učesnika; diskusije vezane za restaraciju Sinagoge za profesionalce koji će napisati izveštaj sa zapažanjima i preporukama; studijskog putovanja u Budimpeštu u januaru 2016. godine, sa temom upravljanja kulturnim nasleđem, gde će odabrani stručnjaci iz Subotice i drugih gradova Srbije učestvovati u seminaru koji će voditi arhitekta-konzervator, Graham Bel; kursa u okviru studija zaštite kulturnog nasleđa na Građevinskom fakultetu u Subotici koji će voditi Dr Viktorija Aladžić tokom letnjeg semestra, a gde će studija slučaja tokom čitavog semestra biti Sinagoga u Subotici.

Projekat vodi Evropa Nostra Srbija u partnerstvu sa organizacijom Kulturno nasleđe bez granica, Gradom Suboticom, Međuopštinskim zavodom za zaštitu spomenika kulture u Subotici, Građevinskim fakultetom iz Subotice i Zavodom za zaštitu spomenika kulture Republike Srbije. Ceo projekat je finanskijski podržala fondacija Hedli trast iz Velike Britanije. (The Headly Trust).

Otvoreni poziv za seminar o konzervaciji i restauraciji Sinagoge u Subotici, rok 1. novembar 2015.

O Sinagogi

Sinagoga u Subotici predstavlja biser graditeljskog nasleđa u Centralnoj Evropi. Dok je većina sinagoga nastalih od druge polovine 19. veka građena u stilu istoricizma, ovo je jedinstven primer izveden u stilu čiste (mađarske) secesije. Ovo jedinstveno remek delo oblikovali su mađarski arhitekti, Marsel Komor i Deže Jakob. Komor je uspostavio modernu ranu betonsku strukturu građevine, dok je Jakob osmislio dekorativne elemente inspirisane mađarskim nacionalnim motivima i simbolima, tako zajedno izvodeći izuzuetno delo mađarske secesije. Sinagoga poseduje simboličnu i obrazovnu vrednost kao svedok multikulturalizma u Subotici i njene, ranije mnogobrojne jevrejske populacije, koja je danas toliko malobrojna da više nije u stanju da održava svoj hram.

Sinagoga u Subotici, koja je samo delimično restaurirana u poslednjih dvadeset godina, nominovana je 2014. godine za listu spomenika: Evropa Nostra “Sedam najugroženijih”, a pre toga se čak četiri puta našla na listi 100 Najugroženijih Mesta organizacije: World Monument Fund. Sinagoga konačno prolazi kroz proces kompletne restauracije i konzervacije uz pomoć donacije mađarske Vlade.