7 Najugroženijih spomenika kulture Evrope 2020

Beogradska tvrđava sa okruženjem je među  „7 najugroženijih“ lokaliteta kulturnog nasleđa Evrope 2020

Europa Nostra, glas civilnog društva Evrope posvećen kulturnom i prirodnom nasleđu, i Institut Evropske investicione banke, objavili su 21. aprila 2020. listu “7 Najugroženijih” spomenika kulture Evrope 2020 na kojoj se nalaze:

Beogradska tvrđava sa okruženjem, SRBIJA

Beogradska tvrđava, ikonični simbol Beograda, ugrožena je štetnim projektom izgradnje žičare (gondole) Kalemegdan-Ušće koji bi drastično ugrozio integritet i autentičnost ovog kulturnog dobra od izuzetnog značaja.

Beogradska tvrđava je jedan od najvažnijih kulturnih dobara u Republici Srbiji. Tvrđava sa kulturnim predelom koji je okružuje svedoči o brojnim civilizacijama koje su naseljavale prostore Balkana od Neolitskog perioda do danas, i čuva svedočanstva o Keltima, Rimskom carstvu, Vizantijskom carstvu, kao i Ugarskoj, Bugarskoj i Srpskoj srednjovekovnoj državi, te Osmanskom carstvu i Austrougarskoj monarhiji.

Beogradska tvrđava sa Antičkom Singidunumom nalazi se na Tentativnoj listi za upis na UNESKO Listu svetske baštine u okviru naveće pan-evropske nominacije u istoriji – nominacije Granice Rimskog carstva. Park Kalemegdan, koji se nalazi na tvrđavi i koji je zaštićen zakonom, omiljeno je mesto za šetnju Beograđana, a njegova izvanredna pozicija pruža prelepe - takođe zakonom zaštićene - vizure na ušće Save u Dunav.“

Evropa Nostra Srbija nominovala je Beogradsku tvrđavu sa okruženjem na listu „7 najugroženijih“ 2020, nakon meseci javne peticije i kampanje protiv gradnje žičare (gondole) Kalemegdan-Ušće vođene od strane brojnih strukovnih organizacija, udruženja građana, obrazovnih i naučnih ustanova koje se bave nasleđem u Srbiji.

U sklopu kampanje, delegacija stručnjaka Evropa Nostre boravila je u Beogradu u maju 2020, nakon čega je sastavila Stručni izveštaj objavljen krajem jula 2019, zalažući se za celovito očuvanje Beogradske tvrđave.

Beogradska tvrđava sa okruženjem Foto: Europa Nostra

Narodno i eksperimentalno pozorište, Tirana, ALBANIJA

Jedan od najznačajnijih primera moderne italijanske arhitekture 1930ih, koji je jedan od najvažnijih centara izvođačkih umetnosti i kulture u Albaniji, suočen je sa planom rušenja (vidi napomenu na dnu stranice).

Pozorište, izgrađeno u periodu 1938-39, predstavlja izuzetan primer moderne italijanske arhitekture iz ove epohe, i čini sastavnu urbanu komponentu monumentalne ose centra grada. Tehnika izgradnje počivala je na upotrebi montažnih ploča sa cementnim drvenim vlaknima, karakterističnim za savremene arhitektonske tokove u Italiji (Autarky pokret), što ovo zdanje čini vrlo inovativnim za vreme u kojem je nastalo.

Narodno pozorište, Tirana. Foto: Europa Nostra

Zamak Jezeri, Horni Jiretin, ČEŠKA

Barokni zamak, u kome je 1804. organizovano prvo privatno izvođenje Betovenove Treće simfonije, u degradiranom je stanju. Intenzivna rudarska aktivnost u neposrednoj blizini dodatno je pogoršala stanje dvorca i ozbiljno promenila njegov prirodni ambijent dvorca,

Nekadašnje sedište porodice Lobkovic, jedne od najstarijih čeških plemićkih porodica, dvorac Jezeri bio je važno kulturno i društveno središte tokom 18. i 19. veka. U skorije vreme dvorac je prertpeo posledice potpunog zanemarivanja, što je dovelo do naprednog propadanja sa kojim se danas suočava.

Zamak Jezeri, Horni Jiretin. Foto: Europa Nostra

Zamak Samecano, Toskana, ITALIJA

Spektakularno ukrašen 19-vekovni zamak u Toskani žrtva je urušavanja, vandalizma i nebrige.

Eklektična kombinacija stilova, tipična za orijentalističku modu veoma popularnu u vreme njene transformacije krajem 19. veka, čini ovo zdanje veoma upečatljivim i retkim. Uočljiv je snažan uticaj islamske arhitekture, sa prefinjenim belim reljefima u štuko tehnici, jarkim bojama i geometrijskim uzorcima korišćenim u uređenju enterijera. Zamak je takođe značajan i zbog park u okruženju, koji se proteže na 190 hektara, i u kojem se nalazi veliki broj biljnih vrsta, uključujući i 57 džinovskih sekvoja.

Zamak Samecano, Toskana. Foto: Europa Nostra

Y-blok, Vladina četvrt, Oslo, NORVEŠKA

Modernistička zgrada građena 1960ih, sa ikoničnim Pikasovim muralima, oštećena tokom terorističkog napada 2011, planirana je za rušenje.

Y-blok je projektovao arhitekta Erling Vikjo, tako da formira deo jedinstvenog kompleksa sa susednim višespratnicama iz 1958. Pred kraj izgradnje, Pikaso je za dekoraciju Y-bloka dizajnirao dva murala u inovativnoj tehnici peskiranja betona, nove metode koju je razvio umetnik jedan od arhitekata Y-bloka, Karl Nesjar. Murali "Ribar", koji se nalazi na fasadi i "Galeb", u unutrašnjosti zgrade, su u potpunosti integrisani u celokupnu arhitekturu, i predstavljaju retke primere Pikasovog rada u javnom prostoru.

Y-blok, Oslo. Foto: Evropa Nostra

Zombierki elektrana, Bitom, POLJSKA

Modernistička elektrana iz 1920. ugrožena je rizikom od rušenja, uprkos mnogim pokušajima da se lokalitet pretvori u mesto za kulturu i kreativne industrije.

Ova "katedrala industrije", izgrađena 1920. po projektu braće Zilman (Georga i Emila) i danas predstavlja impresivan simbol Industrijske revolucije. Zombierki elektrana je radili skoro 80 godina i bila je među poslednjim evropskim elektranama na antracit, tzv. tvrdi ugalj.

Zombierki elektrana, Bitom. Foto: Europa Nostra

Plečnikov Stadion, Ljubljana, SLOVENIJA

Jedna od najranijih zgrada ovog tipa u Evropi, sagrađena 1925. po dizajnu poznatog arhitekte Jože Plečnik, u opasnosti je zbog neadekvatnog razvojnog plana.

Svojim oblikom potkovice ovaj lokalitet referira na antički amfiteatar. Čine ga arena, izdignute tribine, kolonada na istočnoj strani, tribine sa kolonadom na zapadnoj strani i dva muzička paviljona. Ovo je ujedno i jedno od remek dela Plečnikovog opusa.

Plečnikov Stadion, Ljubljana. Foto: Europa Nostra

Stručnjaci Evropa Nostre i Instituta Evropske investicione banke posetiće svaki od sedam lokaliteta zajedno sa organizacijama koje su nominovale ove spomenike kulture i sastati se sa ključnim interesnim stranama. Timovi stručnjaka različitih disciplina ponudiće stručne savete, identifikovati moguće izvore finansiranja i pomoći u mobilizaciji široke podrške kako bi se ovi lokaliteti očuvali. Uz to, formulisaće i komunicirati niz preporuka za buduće delovanje.

Izvršni predsednik Evropa Nostre, Prof. Dr. Herman Parzinger, izjavio je: “Lista 7 Najugroženijih 2020 obuhvata raznolikost kulturnog nasleđa koje se suočava sa različitim pretnjama. Sva ova blaga kulturnog nasleđa pričaju evropsku priču koja je deo zajedničke kulture i istorije. Stavljajući ih na ovu listu šaljemo važnu poruku solidarnosti sa lokalinim zajednicama, građanima i aktivistima: u ovim izazovnim vremenima, vaši napori da sačuvate ova mesta podržani su od strane evropskog pokreta posvećenog očuvanju nasleđa.”

Dekan Instituta Evropske investicione banke, Francisco de Paula Coelho, rekao je: “I ovog puta smo ponosni što učestvujemo u programu 7 Najugroženijih. Stavljajući ove ugrožene lokalitet pod reflektore javnosti, ovaj programigra ključnu ulogu u očuvanju najvrednijih elemenata Evrope: kulturnoj raznolikosti i nasleđu.”

Organizacije civilnog društva i javne institucije koje su članice mreže Evropa Nostre širom Evrope, podnosile su nominacije ugroženih lokaliteta u svojim državama do avgusta 2019. Savetodavni stručni panel, sastavljen od 15 međunarodnih stručnjaka, odabrao je najugroženije spomenike kulture na osnovu njihovog istorijskog značaja i kulturnih vrednosti, kao i urgentnosti njihove ugroženosti. Panel je uzeo u obzir i dosadašnje angažovanje zajednica na lokalnom i nacionalnom nivou, posvećenost institucija, vlasti i nevladinih aktera, kao i dugoročnu održivost  i društveno-ekonomski potencijal lokaliteta.

Program “7 Najugroženijih” sprovodi Evropa Nostra, najveća panevropska mreža u oblasti nasleđa, u partnerstvu sa Institutom Evropske investicione banke, a uz podršku programa Kreativna Evropa  Evropske Komisije. Ovo je jedini program posvećen borbi za ugroženo nasleđe na tlu Evrope, pokrenut 2013. sa ciljem da doprinese očuvanju vrednog evropskog nasleđa koje je trenutno ugroženo nebrigom, nedostatkom sredstava, vremenskim i drugim nepogodama ili neadekvatnim investicionim projektima. Program obezbeđuje stručnu i zagovaračku podršku, i doprinosi mobilizaciji lokalne i međunarodne javnosti u očuvanju kulturnog nasleđa. Više informacija o pozitivnim rezultatima programa možete pronaći ovde.

Od 2020, ovaj program sprovodiće se svake godine, a poziv za nominacije za 7 Najugroženijih 2021 je u toku i traje do 7. septembra.

**Napomena: Narodno pozorište u Tirani srušeno je 17. maja po nalogu albanske vlade, uprkos dvogodišnjim protestima i apelima, kao i procesu pred Ustavnim sudom. Evropa Nostra najoštrije je osudila ovaj čin. Više o tome možete pročitati ovde.