Naš Tim

Tim Evropa Nostra Srbija čine stručnjaci različitih disciplina – kustosi, konzervatori, istoričari umetnosti, arheolozi, antropolozi, arhitekte, menadžeri, inženjeri, menadžeri kulture, pravni savetnici, turizmolozi i ekonomiste – angažovani na projektima, programskim aktivnostima i edukaciji sa zajedničkim ciljem očuvanja nasleđa.

Evropa Nostru Srbija vode predsednik, generalni sekretar i 5 aktivnih članova upravnog odbora. Pored toga, članovi našeg tima i saradnici su angažovani na projektima i programskim aktivnostima.

 

Irina Subotić

Predsednica

Irina Subotić je potpredsednica i član Upravnog odbora panevropske organizacije Europa Nostra, i predsednica Evropa Nostra Srbije. Doktor je istorije umetnosti, predaje na master programima Interdisciplinarnih studija Univerziteta umetnosti u Beogradu. Bila je decenijama kustos Muzeja savremene umetnosti i Narodnog muzeja u Beogradu. Organizovala brojne izložbe avangardne i moderne umetnosti, učestvovala na mnogim kongresima i simpozijumima u zemlji i svetu i objavila više studija i monografija. Član više nacionalnih i međunarodnih stručnih i nevladinih organizacija: AICA, ICOM. Pored istorije savremene umetnosti posebna polja interesovanja, rada i istraživanja su joj muzeologija, muzejska edukacija i angažovanje civilnog sektora u zaštiti i promovisanju kulturnog nasleđa.

Vesna Marjanović

Generalna sekretarka

Diplomirana pravnica. Predsednica Odbora za kulturu i informisanje Narodne Skupštine Republike Srbije u više mandata. Bila je potpredsednica Komiteta za kulturu, nauku, obrazovanje i medije i potpredsednica Potkomiteta za kulturnu baštinu Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i izvestilac za Ugroženu evropsku kulturnu baštinu kao i za dodelu godišnje nagrade za najbolji muzej Saveta Evrope.

 

 

 

 

Katarina Živanović

Članica Upravnog odbora

Katarina ima dvadesetogodišnje iskustvo u razvoju muzejskih postavki, izradi menadžment planova za kulturna dobra na Listi svetske baštineupravljanju arheološkim nalazištima i muzejima, razvoju kulturno-turističkih atrakcija i edukaciji u oblasti muzeologiji heritologije. Kao arheolog, menadžer u kulturi i muzeolog radeći u različitim sektorima i resorima Katarina je svoj profesionalni angažman usmerila ka participativnoj zaštiti, interpretaciji i promociji održivog korišćenja kulturnog nasleđa. Smatra da je za uspešno upravljanje nasleđem neophodno iznova postavljati pitanja šta, kako i za koga radimo, ali još važnije zašto i sa kim to radimo. Katarina je u Upravnom odboru zadužena za razvoj programskih aktivnosti. Katarina je obavlja funkciju generalne sekretarke Evropa Nostra Srbije od 2020. do 2021. godine.

Višnja Kisić

Članica Upravnog odbora

Višnja je istoričarka umetnosti, kustoskinja, master kulturnog menadžmenta i politike, kao i doktorant i saradnik u nastavi Centra za muzeologiju i heritologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, sa posebnim interesovanjem za politike, upravljanje i interpretaciju nasleđa. Motivišu je ideje humanijeg, pravednijeg i raznolikog sveta i korišćenja nasleđa radi razumevanja među ljudima i podsticanja pozitivnih društvenih promena – koje su okosnica rada ENS-a. Profesionalno je vezana za Srbiju i region, ali inspiraciju dobija od ljudi i mesta širom sveta. Međunarodna okruženja, kao što su Muzej umetnosti i arheologije u Kolumbiji, Kolekcija Pegi Gugenhajm, Venecijiansko bijenale i Narodni muzej u Beogradu - gde je stažirala i radila obogatila su je susretima sa raznolikim ljudima, praksama i perspektivama.Višnja je obavljala funkciju generalne sekretarke Evropa Nostra Srbije od 2011-2020.

 

Aleksandar Stanojlović

Član upravnog odbora

Kao arhitekta i član upravnog odbora Evropa Nostra Srbije, učestvuje u vizuelnom oblikovanju projekata, specijalizujući se za prostorne vizuelizacije i primenjenu kartografiju. Koordinira program Evropa Nostre ENtopija u Srbiji - mrežu ruralnih i malih urbanih naseobina koja je u nastajanju i početnoj fazi razvoja. Grafički dizajnirao priloge za projekte "Uživam i čuvam", "Jevremova ulica susreta" i druge.

Dubravka Preradović

Članica Upravnog odbora

Istoričarka umetnosti. Diplomirala je i magistrirala u Beogradu, a doktorirala na univerzitetima u Udinama i Praktičnoj školi visokih studija u Parizu. Radila je u Narodnom muzeju u Beogradu, a u Lionu (Francuska) je nezavisni istraživač. Autorka više knjiga, kataloga I studije. Članica je odbora za istoriju umetnosti SANU, francuskog Komiteta za vizantijske studije, a za period 2020-2022 izabrana je člana žirija Evropa Nostre za dodelu nagrade European Heritage Awards/Europa Nostra Awards za istraživanja u oblasti kulturnog nasleđa.

 

Jelena Radojković

Članica Upravnog odbora

Jelena je aktivistkinja za ljudska prava već 25 godina.  Svoje dragoceno iskustvo u civilnom sektoru u borbi za osnovna ljudska prava, sada prenosi i na oblast kulturnih prava i kulturne i prirodne baštine.

 

Jovana Nedeljković

Jovana je diplomirana istoričarka, koja se usavršavala u kustoskoj praksi na master studijama Curating Art including Managment and Law na Stokholmskom univerzitetu. U gotovo decenijskom iskustvu u muzeološkoj praksi radila je na projektima digitalizacije fotarhiva, sarađivala na više izložbi i projekata u zemlji i inostranstvu. Njeno polje intresovanja su studije sećanja, spomeničko nasleđe SFRJ, kao i medijacija i propitivanje jugoslovenskog nasleđa kroz savremene umetničke prakse.

 

Milena Gnjatović

Interesujući se za oblast kulture sećanja, ličnih i mikroistorija sa jedne, a zatim i kulturnog menadžmenta, edukacije mladih i načina predstavljanja baštine drugima sa druge strane, u organizaciji Evropa Nostra Srbija našla je prostora da poveže svoja interesovanja. U ovoj organizaciji ona se bavi projektima edukacije i podizanja svesti o važnosti kulturnog nasleđa, dok je istovremeno zadužena i za odnose s javnošću u okviru tima ENS. Sa koleginicom Isidorom Stanković koordinator je projekta Virtuelno baštinjenje toposa Beograda, namenjenog edukaciji mladih Beograđana o baštini. U bavljenju baštinom je inspirše momenat kada osoba prepozna sebe dok otkriva značaj baštine. Kada se osoba prepozna u uspomenama koje grad čuva, kolekciji starih fotografija ili priči koja je podstiče da istraži svoje poreklo i zapiše ga čuvajući ga za budućnost. Najzad, inspiriše je njena lična baština i želja da tu inspiraciju dobiju i drugi.

Tijana Zebić

Tijana je deo tima koji radi na projektu Čitam Čitaš, a koji za cilj ima revitalizaciju prostora nekadašnje Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu kroz popularizaciju čitanja i knjige kao medija. Student je istorije umetnosti, a najviše je se bavi proučavanjem kulturne baštine i vizuelne kulture XIX veka u Srbiji. Inspirisana idejama i vizijama, Tijana smatra da je važno podizati svesti o značaju kulturne baštine.

Sara Sopić

Diplomirana istoričarka umetnosti iz Beograda, trenutno angažovana kao kustos stažista u Muzeju istorije Jugoslavije. Angažman u Evropa Nostra Srbiji započela je još za vreme studija radeći na autorskom projektu “Buđenje bedema” koji je za cilj imao interpretaciju Novopazarskih bedema kroz living history model. Saradnju sa ENS nastavila je radom na projektu “Uživam i čuvam ” koji kroz seriju dečijih radionica nastoji da edukuje lokalnu zajednicu o značaju nasleđa kojim su okruženi i na taj način pokrene značajnije promene u društvu. Veruje da je put kulture i nasleđa najbolji put za preobražaj i unapređenje društva koje nam je preko potrebno.

Ivana Zarić

Istoričarka umetnosti, tokom studija najviše interesovanja pokazala za heritologiju kojom se aktivno i bavi. Smatra da je hermetičnost kulturnog nasleđa i nedostatak komunikacije na relaciji kultura – javnost uopšte, najveća opasnost u Srbiji danas, pa je u skladu sa tim uplovila u profesionalne vode odnosa sa javnošću u multidisciplinarnoj kreativnoj Mikser kući u Beogradu. Rad sa Evropa Nostrom je započela autorskim projektom „Buđenje bedema“ koji je implementirao living history koncept u brigu o kulturnim dobrima, a nastavila je saradnjom na projektu „Uživam i čuvam“ koji poruku o važnosti očuvanja nasleđa prenosi najmlađima. U bavljenju baštinom inspiriše je konstantno otkrivanje novih svetova i uverenje da je nasleđe aktivni i nerazdvojni deo života svih nas, naše pravo, ali i obaveza.

Isidora Stanković

Kako se u oblasti kulturnog nasleđa najviše interesuje za teme u vezi sa kulturnim sećanjem i različitim interpretacijama baštine na koje sećanja utiču, njene aktivnosti u okviru Evropa Nostra Srbije su takođe vezane za pomenute oblasti, ali i za podizanje svesti, te edukaciju o baštini. Sa koleginicom Milenom Gnjatović koordinator je projekta Virtuelno baštinjenje toposa Beograda, namenjenog edukaciji mladih Beograđana o nasleđu. Šta je inspiriše u bavljenju baštinom: Trenutak kada neko, podstaknut aktivnostima koje ova organizacija sprovodi, postane svestan postojanja kulturne baštine, te odlučuje da će je čuvati i prenositi kao deo sopstvenog života i sopstvene prošlosti.

Kristina Grebenar

Kristina je apsolvent na katedri za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. U okviru  Evropa Nostra Srbije radi na projektu “Čitam-Čitaš” od 2013. godine. Projekat Čitam-Čitaš se bavi popularizacijom knjige kao medija i čitanjem krozrevitalizaciju stradale biblioteke na Kosančićevom vencu. Inspiraciju za bavljenje kulturnim nasleđem pronašla je u pričama starih o prošlim vremenima, osećajući se se odgovornom da njihove uspomene sačuva od zaborava i zloupotrebe.

Marija Jauković

Za Mariju muzeji i kulturno nasleđe su tačka susreta, kojom se podstiče i neguje dijalog između različitih kultura. U svom radu ističe participativne i inkluzivne pristupe menadžmenta nasleđa. Stekla je zvanje mastera u oblasti nasleđa i muzeologije, a u svom dosadašnjem radu podjednako je sarađivla sa zvaničnim muzejskim i baštinskim institucijama, kao i sa neprofitnim sektorom. Pored saradnje sa Evropa Nostra Srbijom, stalni je člantima ATTIC studios-a, aktivnog u oblasti kutlurne produkcije. Od oktobra 2014. godine otpočinje sa doktorskim istraživanjem pri univerzitetu u Hildeshajmu (Nemačka), sa fokusom na studije baštine i perfromansa. Muzeji i baština mogu da pokrenu društvene promene! Hajde da probamo!

Mirjana Jemović

Mirjana je odgovorna za projekat Festival knjige Čitam Čitaš, koji je nastao kao studentski projekat, a koji za cilj ima revitalizaciju lokaliteta Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu u Beogradu kroz popularizaciju čitanja i knjige kao medija. Diplomirana je istoričarka umetnosti, a bavi se projektnim menadžmentom i kustoskom praksom, kao i proučavanjem umetnosti XIX veka u Srbiji. Očuvanjem nasleđa se bavi zato što smatra da su kultura i nasleđe osnova jedinstvenog i složnog društva. Inspirisana ljudima, radom i uspesima, njen moto je „Kreni i istraj“!

Tanja Đorđević

Tanja radi na projektu pod nazivom ČitamČitaš, koji se bavi popularizacijom knjige i čitanja putem revitalizacije mesta nekadašnje Narodne bibilioteke na Kosančićevom vencu. Kao student istorije umetnosti, bavi se istraživanjem medjusobnog uticaja vizuelne umetnosti i filma. Teži usavršavanju u oblasti projektnog menadzmenta zato što smatra da smo odgovorni prema sebi i svom identitetu.

Evropska nagrada Helena Vaz da Silva za 2022.

                                         

Lisabon/ Hag/ Beograd, 8. jul 2022.

 

Evropa Nostra Srbija i Dah Teatar sa ponosom objavljuju da je žiri Evropske nagrade za podizanje svesti o kulturnom nasleđu posvećenoj Heleni Vaz da Silva, saopštio danas da je doneo odluku da se Specijalno priznanje dodeli Dijani Milošević, rediteljki, profesorki i umetnici iz Srbije, koja je osnivač i direktor DAH teatra – Istraživačkog centra za kulturu i društvene promene u Beogradu, u znak priznanja za njenu ključnu ulogu u odbrani evropske kulture i vrednosti.

„U samoj osnovi umetničkih i naučnih istraživanja Dijane Milošević uvek je bio značaj kulture kao kontinuuma, sa akcentom na multikulturalnom nasleđu koje je u osnovi naših društava. Dijana Milošević je kroz mnoga svoja dela oživela zaboravljene i neispričane priče koje nas spajaju dok slavimo naše različitosti. Dok preispitujemo svoju percepciju, naše navike i našu prošlost, možemo razumeti sadašnjost, tako da možemo da promenimo budućnost. Između ostalih tema, kroz svoj rad – performanse predavanja, umetničke instalacije i tekstove – istraživala je evropske avangardne pokrete kao što su zenitizam i dadaizam, angažujući smele interpretacije koje daju kompleksnu predstavu ovih umetničkih pokreta, a preko njih i naše sveukupno kulturno nasleđe” konstatovao je žiri kojim predsedava Marija Kalado, predsednica Centro Nacional de Cultura, sastavljen od nezavisnih stručnjaka iz oblasti kulture, nasleđa i komunikacija iz različitih evropskih zemalja: Francisco Pinto Balsemao (Portugal), predsednik medijske grupe Impresa, Piet Jaspaert (Belgija), potpredsednik Evropa Nostre, Joao David Nunes (Portugal), potpredsednik Clube Portugues de Imprensa, Guilherme d'Oliveira Martins (Portugal), upravnik Calouste Gulbenkian fondacije, Irina Subotić (Srbija), predsednica Evropa Nostre Srbija i Marijana Iterdal (Norveška), članica Saveta Evropa Nostre.

 

Glavna nagrada za 2022. godinu dodeljena je Oksani Liniv, poznatoj dirigentkinji iz Ukrajine.

 

Oksana Liniv, renomirana je dirigentkinja iz Ukrajine, muzička direktorka Teatro Comunale di Bologna, a takođe je i osnivačica i umetnička direktorka Omladinskog simfonijskog orkestra Ukrajine i LivMozArt, međunarodnog festivala klasične muzike. Nagradom se odaje počast izuzetnoj umetnosti Oksane Liniv da kroz muziku komunicira evropsku kulturu i vrednosti široj javnosti, posebno mlađoj generaciji.

Reagujući na vest, Oksana Liniv je izjavila: „Tokom strašnog rata u srcu Evrope, kada raste mržnja i gine ogroman broj nevinih žrtava, kultura je postala možda najvažnije sredstvo za lečenje bola i očaja, za stvaranje živih svedočanstava o ovom tragičnom vremenu za buduće generacije, da smognu snagu da povrate mentalnu snagu, da se ujedine i rekonstruišu ono što je uništeno. Velika mi je čast da dobijem Evropsku nagradu Helena Vaz da Silva 2022. Želim da je posvetim svima koji nastavljaju da se bore za kulturne i humanitarne vrednosti tokom rata. Ova nagrada će mi dati snagu da nastavim svoju važnu misiju – da razvijam kulturne veze između Ukrajine, Evrope i sveta, obogaćujući na taj način naše zajedničko kulturno nasleđe”.

 

Reagujući na saopštenje, Dijana Milošević je izjavila: „Osećam veliku čast i duboku zahvalnost žiriju što sam u društvu velikih umetnika i mislilaca našeg vremena. U ovom trenutku, kada se suočavamo sa još jednim besmislenim ratom, ova evropska nagrada i ovo specijalno priznanje donose nadu koja se fokusira na neverovatna ljudska dostignuća koja zrače svetlošću kroz sadašnji trenutak ka budućnosti. Srdačno čestitam dobitnici nagrade Oksani Liniv, dirigenkinji iz Ukrajine“.

 

O Evropskoj nagradi Helena Vaz da Silva

 

Evropska nagrada za podizanje javne svesti o kulturnom nasleđu nosi naziv po Heleni Vaz da Silvi (1939-2002), portugalskoj novinarki, književnici, kulturnoj aktivistkinji i političarki, u znak sećanja i priznanja za njen izuzetan doprinos promociji kulturnog nasleđa i evropskih ideala. Ovo visoko evropsko priznanje dodeljuje se jednom godišnje, od 2013. godine, evropskom građaninu ili građanki, čiju su karijeru odlikovale aktivnosti koje šire, brane i promovišu evropsku kulturnu baštinu, posebno kroz književna ili muzička dela, vesti, članke, hronike, fotografije, karikature, dokumentarne priloge, filmove i radio i/ili televizijske programe. Nagrada ima podršku portugalskog ministarstva kulture, fondacije Calouste Gulbenkian i Turismo de Portugal.

 

Prethodni laureati ove nagrade su belgijska koreografkinja savremenog plesa Anne Teresa De Keersmaeker (2021), portugalski pesnik i bibliotekar Vatikanske biblioteke Hoze Tolentino Mendonca (2020), italijanski fizičar Fabiola Đanoti (2019), britanska istoričarka Betani Hjuz (2018), nemački filmski režiser Vim Venders (2017), francuski karikaturista Žan Planture, poznat kao Plantu, i portugalski filozof Eduard Lorensoa (2016), španski muzičar i dirigent Maestro Žordi Sava (2015). ), turski pisac i nobelovac Orhan Pamuk (2014) i italijanski pisac Klaudio Magris (2013).

 

Ceremonija dodele nagrada održaće se 24. novembra u Fondaciji Calouste Gulbenkian u Lisabonu.

 

Svečanost povodom dobijanja Specijalnog priznanja u organizaciji Evropa Nostra Srbije i Dah Teatra, biće održana u septembru, a o tačnom datumu javnost će biti naknadno obaveštena.

 

(more…)

Poseta Evropa Nostre i Instituta Evropske investicione banke Kosovu*

 

Delegacija sastavljena od predstavnika Evropa Nostre i Instituta Evropske investicione banke (EIBI) bila je od 4. do 8. jula u zvaničnoj poseti Kosovu* kako bi obišla niz lokaliteta i susrela sa lokalnim i međunarodnim sagovornicima. Ova radna poseta organizovana je povodom uvrštavanja manastira Dečani, koji je 2006. godine upisan na Uneskovu Listu svetske baštine u opasnosti[1], na Listu 7 najugroženijih mesta kulturnog nasleđa u Evropi za 2021. godinu, kao deo Programa „7 najugroženijih“ koji realizuje Europa Nostra u partnerstvu sa Institutom Evropske investicione banke.

 

Delegacija je održala niz sastanaka sa predstavnicima kosovskih vlasti, odnosno ministrom za životnu sredinu i prostorno planiranje i infrastrukturu  Ljiburnom Aljiuom i ministrom kulture, omladine i sporta Hajrulom Čekuom, kao i sa gradonačelnikom opštine Dečani Baškimom Ramosajem, sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve na Kosovu, i to Episkopom raško-prizrenskim Teodosijem i ocem Savom, igumanom manastira Dečani, sa predstavnicima organizacija civilnog društva, odnosno Kulturnog nasleđa bez granica (CHwB) Kosovo sa sedištem u Prištini i Fondacije Lumbardi sa sedištem u Prizrenu, kao i sa predstavnicima međunarodne zajednice na Kosovu, odnosno komandantom Kfora general-majorom Ferencom Kajarijem, specijalnim predstavnikom EU i šefom Kancelarije EU na Kosovu ambasadorom Tomašom Suniogom, šefom misije OEBS-a na Kosovu ambasadorom Majklom Devenportom, ambasadorom Italije na Kosovu Antonelom de Riuom i sa vršiocem dužnosti zamenika šefa misije u Ambasadi SAD na Kosovu Zeinah Salahi.

 

Ključno pitanje o kome se razgovaralo sa različitim sagovornicima bilo je uvrštavanje srpskog pravoslavnog manastira Visoki Dečani iz 14. veka na Listu 7 najugroženijih za  2021. godinu i razmatranje opcija za poboljšanje situacije.

 

Godinu dana nakon što je manastir Visoki Dečani stavljen na Listu 7 najugroženijih organizacije Evropa Nostra, glavni razlozi za to ostali su na snazi. Još uvek nije usaglašeno konačno rešenje od strane svih uključenih strana u vezi sa posledicama planova o povećanju saobraćaja unutar i oko Specijalne zaštićene zone manastira Dečani, kao ni u vezi sa drugim najavljenim intervencijama, poput projekta na obali reke, koji bi mogao negativno da utiče na prirodno okruženje manastira koje se smatra sastavnim delom njegove izuzetne vrednosti za kulturno nasleđe. Zatim, odluka Ustavnog suda Kosova iz 2016. godine kojom je manastiru Dečanima potvrđeno vlasništvo nad 24 hektara zemljišta još uvek nije sprovedena kroz registraciju manastirskog zemljišta, što narušava vladavinu prava i pravnu sigurnost ovog manastira sa okolinim zemljištem. Najzad, zbog složenih bezbednosnih izazova, i dalje je neophodno da manastir čuva vojska Kfora, dvadeset četiri časa, sedam dana u nedelji, što je potvrdio i komandant Kfora.

 

Manastir Dečani se povremeno suočava i sa neosnovanim pokušajima revizije kulturnog i istorijskog identiteta ovog verskog nasleđa, tendencijom koja nije u skladu sa evropskim i međunarodnim principima tačne istorijske i umetničke interpretacije istorijskih spomenika i lokaliteta nasleđa.

 

Kosovski ministri Ljiburn Aljiu i Hajrula Čeku ponovili su snažnu primedbu Vlade Kosova na uvrštavanje manastira Dečani na Listu sedam najugroženijih lokacija u Evropi za 2021. godinu, što smatraju štetnim po ugled Kosova. Prema njihovoj proceni, ovo kulturno dobro nije ugroženo.

 

Što se tiče pitanja saobraćaja, ohrabruje to što je ministar Aljiu predstavio novi plan Vlade Kosova za rešavanje ovog problema, kao deo šireg prostornog planiranja, kao i održivog i zelenog razvoja Nacionalnog parka Prokletije. Važno je da se o ovom planu raspravlja – i na tehničkom i na političkom nivou – u okviru Saveta za implementaciju i nadzor koji je uspostavljen Zakonom o specijalnim zaštićenim zonama Kosova.

 

Na osnovu sastanaka i razgovora održanih prošle nedelje na Kosovu, na osnovu posete manastiru Dečani i specijalnoj zaštićenoj zoni u neposrednoj okolini manastira, kao i na osnovu daljih razgovora i pregleda relevantnih dodatnih dokumenata, kako se ukazuje, Evropa Nostra i Institut Evropske investicione banke izradiće – u skladu sa standardnom procedurom programa sedam najugroženijih – sveobuhvatan izveštaj sa nizom preporuka koji će biti javno objavljen na jesen.

 

„Naša godišnja Lista 7 najugroženijih ima za cilj da deluje kao pozitivan katalizator promena tako što će izgraditi mostove između različitih zainteresovanih strana i mobilisati njihovu zajedničku akciju za obezbeđivanje održive budućnosti za svaku od odabranih lokacija. Drago nam je što smo tokom godina uspeli da doprinesemo pronalaženju konstruktivnih i zadovoljavajućih rešenja za spasavanje niza lokaliteta nasleđa uvrštenih na našu Listu 7 najugroženijih, uvek uz poštovanje i dijalog sa nadležnim organima. Uvereni smo da ćemo na kraju moći da odigramo isto tako pozitivnu ulogu civilnog društva i u slučaju Srpskog pravoslavnog manastira Visoki Dečani uz vitalni doprinos svih relevantnih lokalnih i evropskih vlasti. Na ovaj način, zajedno ćemo doprineti unapređenju zajedničkih vrednosti Evrope i zajedničkog nasleđa kao vektora mira i prosperiteta na Kosovu i u širem regionu Zapadnog Balkana“, izjavio je Gi Klos, izvršni potpredsednik Evropa Nostre, koji je bio šef delegacije tokom posete Kosovu.

 

Kako je navedeno na početku, na Kosovu je boravila delegacija sastavljena od predstavnika Evropa Nostre i njenog partnera Instituta Evropske investicione banke (EIBI). Oni su posetili: Novo Brdo, Manastir Visoki Dečani, staro jezgro grada Prizrena, uključujući znameniti bioskop Kino Lumbardi, crkvu Presvete Bogorodice Ljeviške, kao i manastir Gračanicu.

Što se tiče posete lokalitetu Novo Brdo, koji je svrstan među 46 specijalnih zaštićenih zona na Kosovu, iz Evropa Nostre navode da je nakon ozbiljnih tehničkih grešaka koje su se desile tokom poslednjeg „Projekta revitalizacije tvrđave Novo Brdo“, koji je finansirala Evropska unija, a sproveo UNESKO, ova lokacija nominovana je za Program 7 najugroženijih za 2022. godinu od strane Kulturnog nasleđa bez granica (CHwB) Kosova i uz podršku kosovskog ministra kulture omladine i sporta.

 

Imajući u vidu da su partneri za implementaciju projekta potvrdili da su spremni i sposobni da saniraju radove koji su izvedeni neodgovarajućim materijalom i tehnikom, Evropa Nostra i EIBI nisu smatrali potrebnim da ovu lokaciju uvrste na Listu 7 najugroženijih 2022. godine. Međutim, delegacija Evropa Nostre i EIBI posetila je Tvrđavu, kao i ostatke srednjovekovne crkve Svetog Nikole, koja se nalazi u blizini Tvrđave sa nekoliko nedavnih štetnih intervencija. Evropa Nostra žali zbog nedostataka ovih intervencija i ostaje na raspolaganju nadležnim organima da ponude bilo kakvu dodatnu međunarodnu ekspertizu koja bi mogla da bude korisna za obezbeđivanje najviših standarda zaštite, očuvanja i interpretacije nasleđa za bilo koji budući projekat koji će se preduzeti na lokalitetu Novo Brdo, koje je od značaja za  kulturnu baštinu cele Evrope.

 

Konačno, delegacija Europa Nostra i EIBI imala je zadovoljstvo da poseti Prizren i bioskop Lumbardi, čestitajući Lumbardi fondaciji i njihovim partnerima DokuFest-u, EC Ma Ndriše i CHvB Kosovo na osvajanju Nagrade EU za kulturno nasleđe / Nagrade Evropa Nostra za 2022. godinu.

 

Delegacija je bila impresionirana širokom mobilizacijom civilnog društva da spase ovaj bioskop od privatizacije i rušenja, transformiše ga u zaštićeno nasleđe otvoreno za sve i obezbedi značajna sredstva EU za predstojeću revitalizaciju zgrade bioskopa Lumbardi. Predstavnici Fondacije Lumbardi i njihovi partneri proslaviće svoju nagradu 7. avgusta u Prizrenu tokom DokuFesta 2022. i na ceremoniji dodele nagrada za evropsku baštinu 26. septembra u Pragu, koja predstavlja svečani deo Samita o evropskoj kulturnoj baštini 2022. u organizaciji Evropa Nostre, kao deo zvaničnog programa češkog predsedavanja Savetom Evropske unije.

 

 

[1] Ovaj status je još jednom potvrđen na poslednjem godišnjem sastanku Unesko komiteta za svetsku baštinu održanom u Fudžou (Kina) u julu 2021. godine.

* Ovaj naziv je bez prejudiciranja statusa i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244/1999 i Mišljenjem Međunarodnog suda pravde o Deklaraciji o nezavisnosti Kosova.

(more…)

DOBITNICI NAGRADA EU I EVROPA NOSTRE ZA 2022. GODINU

30 USPEŠNIH PRIMERA IZ 18 ZEMALJA

 

Evropska komisija i Evropa Nostra objavile su dobitnike Nagrada EU za kulturno nasleđe / Nagrade Evropa Nostre za 2022. godinu, koje finansira program EU, Kreativna Evropa. U godini u kojoj obeležavamo dvadesetogodišnjicu ove prestižne nagrade u oblasti kulturnog nasleđa u Evropi, nagrađeno je trideset izuzetnih dostignuća iz osamnaest evropskih zemalja u pet kategorija. Ove kategorije su u skladu sa najnovijim dostignućima i prioritetima u javnim politikama i praksi u oblasti nasleđa u Evropi.

 

Pobednicima će nagrade biti uručene 26. septembra u Pragu, na ceremoniji dodele Nagrada EU za kulturno nasleđe, koja će se održati u nedavno obnovljenoj Državnoj operi, a čiji će domaćini biti komesarka EU za inovacije, istraživanje, kulturu, obrazovanje i omladinu Marija Gabrijel i izvršni predsednik Evropa Nostre, prof. dr Herman Parcinger.

 

Reagujući na proglašenje pobednika za 2022. godinu, evropska komesarka Marija Gabrijel je izjavila: „Čestitam svim dobitnicima ovogodišnjih Nagrada EU za kulturno nasleđe/ Nagrada Evropa Nostre, na izuzetnom kvalitetu njihovog rada i njihovoj otvorenosti za inovacije. 2022. je posebna godina jer slavimo dvadesetogodišnjicu Nagrade EU za kulturno nasleđe, koja je postala najistaknutija nagrada u oblasti kulturnog nasleđa u Evropi. Mnoge od nagrađenih inicijativa pokazuju ogromno interesovanje i angažovanje mladih ljudi za naše nasleđe, našu istoriju i naš kulturni identitet, što je posebno aktuelno u ovoj Evropskoj godini mladih. Posebnu pažnju ove godine posvećujemo ukrajinskim laureatima. Kreativna Evropa, koja sufinansira nagrade, zalaže se za promociju kulture i kreativnosti u izgradnji inkluzivnih i kohezivnih društava zasnovanih na našim osnovnim evropskim vrednostima“.

 

Izvršni predsednik Evropa Nostre, prof. dr Herman Parcinger, rekao je: „Ovogodišnji dobitnici nagrade su moćni primeri kako nas naše nasleđe ponovo povezuje sa prirodom, pomaže u stvaranju osećaja pripadnosti i predstavlja vezivno tkivo u razvoju cirkularne ekonomije koja podržava održiv i inkluzivan način života. Čestitam ovim izuzetnim pobednicima – i profesionalcima i entuzijastima – na njihovom suštinskom i hvale vrednom radu”.

 

Dobitnici Nagrada EU za kulturno nasleđe/ Nagrada Evropa Nostra za 2022 . godinu (navedeni po kategorijama i abecednim redom država):

 

 

Konzervacija i adaptivna ponovna upotreba

 

Aachen Battery, Atlantikwall Raversyde, West-Flanders, BELGIJA

Ahen je jedina nemačka obalska artiljerija iz Prvog svetskog rata, koja je sačuvana u dovoljnoj meri da posetioci steknu utisak o njenoj strukturi. Ona restauraciji i regeneraciji lokaliteta daje veliki evropski značaj i pedagošku vrednost.

 

Villa E-1027, Roquebrune-Cap-Martin, FRANCUSKA

Vilu E-1027 je 20-ih godina prošlog veka projektovala irska arhitektinja i dizajnerka nameštaja Ajlin Grej sa rumunskim arhitektom Žanom Badoviciem. Njena potpuna restauracija, koja je obuhvatila sve do predmeta i materijala iz enterijera, ukjučujući napredne sisteme za zaštitu od  korozije, predstavlja dobar primer za očuvanje modernističke arhitekture.

 

Monument of Episkopi, Sikinos, GRČKA

Ovaj impresivni rimski mauzolej pretvoren je u vizantijsku crkvu, i ostao skoro u potpunosti očuvan. Detaljno istraživanje i pažljiva konzervacija rezultirali su projektom restauracije visokog kvaliteta.

 

Atlungstad Distillery, Ottestad, NORVEŠKA

Osnovana 1855. godine, ovo je najstarija norveška destilerija koja je još uvek u upotrebi. Njena rehabilitacija obuhvatila je ponovnu upotrebu stare fabričke mašinerije, vraćanje industrijskog karaktera zgrade i dobijanje nove društveno-kulturne namene.

 

Convent of the Capuchos, Sintra, PORTUGALIJA

Izgrađen 1560. godine, ovaj monaški kompleks u šumi Sintre odiše duhovnom odanošću i asketizmom. Sve zgrade i njihove dekorativne karakteristike su restaurirane, kombinujući tradicionalne tehnike i inovativna rešenja.

 

House of Religious Freedom, Cluj-Napoca, RUMUNIJA

Ova zgrada iz 15. veka jedna je od najstarijih i najznačajnijih u Kluž-Napoki. Nakon višedecenijskog procesa restauracije, gradska kuća je ponovo otvorena kao kulturni centar posvećen idealima verskih sloboda i tolerancije.

 

Illa del Rei, Menorca, ŠPANIJA

Rehabilitacija Ila del Reja rezultat je plodne saradnje između fondacije koju su osnovali lokalni volonteri, koji su pomorsku bolnicu izgrađenu 1711. godine pretvorili u muzej, i švajcarske umetničke galerije, koja je restaurirala i pažljivo preuredila pomoćne zgrade Langare.

 

St. Andrew’s Church, Kyiv, UKRAJINA

Ova sveobuhvatna i dobro dokumentovana restauracija vratila je narodu Ukrajine spomenik sa značajnom kulturnom i duhovnom vrednošću. Crkva sada ima funkciju muzeja u kom se odvijaju crkvene službe, naučni i obrazovni događaji, kao i koncerti kamerne muzike.

 

Istraživanje

 

Heritage Opportunities/threats within Mega-Events in Europe (HOMEE), KIPAR / ITALIJA / POLJSKA / UJEDINJENO KRALJEVSTVO

Ovaj projekat je istraživao mogućnosti i izazove u organizaciji događaja velikih razmera u gradovima kulturnog nasleđa i uspostavio važan okvir kvaliteta za buduće organiyovanje događaja.

 

SILKNOW, FRANCUSKA / NEMAČKA / ITALIJA / POLJSKA / SLOVENIJA / ŠPANIJA

Ovaj projekat, podržan od strane programa Horizon 2020, proizveo je sveobuhvatan inteligentni računarski sistem koji prevazilazi savremene tehnologije s ciljem unapređenja našeg razumevanja i znanja o svili kao evropskom nasleđu.

 

Heritage Quest, HOLANDIJA

Ovaj veliki građanski naučni projekat u oblasti arheologije otkrio je nove arheološke objekte i kombinovao najsavremenije tehnologije sa osnaživanjem zajednice.

 

Safeguarding of Sicilian Puppet Theatre, ITALIJA

Ovaj projekat predlaže mere za očuvanje, promovisanje i održivo upravljanje nematerijalnim nasleđem Sicilijanskog lutkarskog pozorišta.

 

Obrazovanje, obuka i veštine

 

Masters and Apprentices, FINSKA

Ovaj projekat je okupio mlađe i starije generacije da podjednako sarađuju na zajedničkim aktivnostima u vezi sa kulturnim nasleđem – uzbudljiv novi model za prenošenje nematerijalnog nasleđa.

 

International Course on Wood Conservation Technology, NORVEŠKA

Međudisciplinarni pristup ovom kursu omogućava profesionalcima iz različitih sredina i zemalja da unaprede svoje obrazovanje i stručnost u oblasti konzervacije drveta.

 

TISH Jewish Food Festival, Warsaw, POLJSKA

Kroz ovu proslavu jevrejskog kulinarskog nasleđa, učesnici govore o svojoj zajedničkoj istoriji, bore se protiv stereotipa i ruše barijere kroz seriju kulinarskih radionica i degustacija hrane.

 

Piscu School Museum and Workshop, RUMUNIJA

Kulturno nasleđe, savremena umetnost i keramika se udružuju kako bi stvorili kulturno i obrazovno središte u bivšoj fabrici grnčarije. Letnje škole, radionice i kulturni događaji pomažu u prenošenju ovog fascinantnog nasleđa.

 

Sewn Signs, RUMUNIJA

Ovaj projekat pomaže u prenošenju veština i znanja u izradi tradicionalne rumunske košulje uz snažnu poruku protiv industrije „brze mode“.

 

Symphony, ŠPANIJA

Sa impresivnim audiovizuelnim iskustvom, Simfonija podiže svest i uvažavanje nasleđa klasične muzike među mlađim generacijama.

 

Učešće građana i podizanje svesti

 

Rivers of Sofia, BUGARSKA

Putem pop-up arhitektonskih intervencija i kulturnih i obrazovnih događaja, ova inicijativa je  - prvi put u 80 godina - pretvorila veštačka korita reka Sofije u javno dostupan prostor i povećala njihovu vidljivost.

 

Return to the Sámi Homeland, FINSKA

Promišljeni program javnog dijaloga prethodio je vraćanju važne zbirke samskog kulturnog nasleđa iz Nacionalnog muzeja Finske u Sami Muzej Sida i predstavlja važan primer efektivne restitucije nasleđa.

 

Swapmuseum, Apulia, ITALIJA

Swapmuseum omogućava saradnju između muzeja i mladih ljudi u svakodnevnoj muzejskoj praksi, kako bi se osvežile i unapredile male, lokalne kulturne institucije.

 

Va' Sentiero, ITALIJA

Trogodišnja aktivistička ekspedicija grupe mladih entuzijasta koji su dokumentovali 8000 km puta Sentiero duž cele Italije, najduže pešačke rute na svetu, zajedno sa 3000 učesnika iz 10 zemalja i učešćem mnogih lokalnih zajednica.

 

“Lumbardhi Public Again” Project, Prizren, KOSOVO [1]

Uspešna inicijativa za odbranu čuvenog bioskopa Lumbardhi od privatizacije i rušenja. Projekat je obnovio bioskop kao mesto nasleđa koje je postalo živopisni centar kulturnih aktivnosti.

 

Museum in the Village, PORTUGALIJA

Ovaj kulturni program okuplja muzeje, umetnike i zajednice da uživaju u umetnosti i kulturi, upoznaju i ožive lokalni folklor i nasleđe i poboljšaju pristup kulturnim aktivnostima u ruralnim područjima.

 

PAX-Patios de la Axerquía, Córdoba, ŠPANIJA

Ovo je inovativni sistem upravljanja znamenitim građevinama koji neguje novi model urbane regeneracije kroz društvenu inovaciju u kontekstu nasleđa, zasnovan na rehabilitaciji napuštenih kuća (casa de vecinos) u Kordobi.

 

Wikipedra, ŠPANIJA

Wikipedra koristi znanje građana kako bi razvila bazu podataka koja bi mogla da spase od zaborava nasleđe zidanja od kamena u Španiji i pograničnim regionima putem veb stranice i mobilne aplikacije.

 

World Vyshyvanka Day, UKRAJINA

Ono što je počelo kao mala studentska grupa sada je godišnji praznik koji se slavi na međunarodnom nivou i doprinosi očuvanju čuvene ukrajinske vezene košulje (višivanke) kao važnog elementa nasleđa ukrajinskog naroda.

 

Šampioni nasleđa

 

Costa Carras, Athens, GRČKA  (posthumno)

Više od 50 godina Kosta Karas je neumorno radio u korist kulturnog i prirodnog nasleđa Grčke i Evrope kako bi stvorio održiviji, inkluzivniji i lepši svet za buduće generacije. Bio je vizionar, eminentni istoričar i pravi Evropljanin.

 

La Paranza Cooperative, Naples, ITALIJA

Ova zadruga mladih prijatelja radila je od ranih 2000. godina na transformaciji napuljskih katakombi u živahnu atrakciju za posetioce, pritom dovodeći do primetne revitalizacije naselja Sanita.

 

Elżbieta Szumska, Złoty Stok, POLJSKA

Svojom neumornom posvećenošću, Elzbieta Szumska pomogla je da se nekadašnji rudnik zlata Kopalnia Złota, koji se nalazi u malom gradu Zloti Stok, pretvori u jednu od najpoznatijih turističkih atrakcija Poljske.

 

Nagrada Evropa Nostra dodeljena je za izuzetno dostignuće u oblasti kulturne baštine iz jedne evropske zemlje koja ne učestvuje u programu EU Kreativna Evropa:

 

Kenan Yavuz Ethnography Museum, Bayburt, TURSKA (Učešće građana i podizanje svesti)

Ovaj muzej ima za cilj da sačuva i oživi materijalno i nematerijalno kulturno nasleđe Bajburta i Anadolije pružajući svojim posetiocima interaktivna iskustva, osmišljena u saradnji sa lokalnom zajednicom.

 

O dobitnicima nagrada odlučivao je žiri sastavljen od stručnjaka za kulturno nasleđe iz cele Evrope, na osnovu mišljenja nezavisnih selekcionih komisija koje su ocenjivale kandidature podnete od strane organizacija i pojedinaca iz 36 evropskih zemalja.

 

Ceremonija dodele Nagrada EU za kulturno nasleđe 2022.

 

Pobednicima će nagrade biti uručene 26. septembra u Državnoj operi u Pragu na Ceremoniji dodele Nagrada EU za kulturnu baštinu, čiji će domaćini biti evropska komesarka za kulturu i izvršni predsednik Evropa Nostre. Laureati Gran prix i Public Choice Award izabrani među ovogodišnjim pobedničkim projektima i koji imaju šansu da dobiju nagradu od 10.000 evra, biće objavljeni tokom ceremonije. Od 11. avgusta do 11. septembra, aktivisti, građani i entuzijasti se pozivaju da glasaju ovde za nagradu publike Public Choice Award kao i da mobilišu podršku za pobednika(e) iz svoje ili druge evropske zemlje.

 

Ceremonija dodele Nagrada EU za kulturno nasleđe predstavljaće svečani deo Samita o evropskom kulturnom nasleđu 2022. koji će se održati 25-27. septembra u Pragu. Samit, koji je uvršten u program češkog predsedavanja Savetom Evropske unije, organizuje Evropa Nostra uz podršku Evropske komisije.

 

Istorijat

 

Nagradu EU za kulturno nasleđe / Nagradu Evropa Nostre pokrenula je Evropska komisija 2002. godine i od tada ih organizuje Evropa Nostra. Nagrada ima podršku programa Evropske unije, Kreativna Evropa. Već 20 godina, Nagrade su naglašavale i promovisale izvrsnost u oblasti kulturnog nasleđa kao i najbolje prakse, podsticale prekograničnu razmenu znanja i povezivale različite aktere u oblasti nasleđa u šire mreže. Nagrade su pobednicima donele velike koristi, kao što su veća (međunarodna) prepoznatljivost, dodatno finansiranje i povećan broj posetilaca. Pored toga, nagrade su podstakle veću brigu među građanima Evrope o našem zajedničkom nasleđu. Nagrade su stoga bile ključno sredstvo za promovisanje višestrukih vrednosti kulturnog i prirodnog nasleđa za evropsko društvo, ekonomiju i životnu sredinu. Za dodatne činjenice i brojke o nagradama, posetite www.europeanheritageavards.eu/facts-figures.

 

Evropa Nostra je evropski glas civilnog društva posvećenog očuvanju i promovisanju kulturnog i prirodnog nasleđa. To je panevropska federacija nevladinih organizacija za nasleđe, podržana od strane široke mreže javnih institucija, privatnih kompanija i pojedinaca, koja pokriva više od 40 zemalja. Osnovana 1963. godine, danas je prepoznata kao najveća i najreprezentativnija mreža kulturnog nasleđa u Evropi, održavajući bliske odnose sa Evropskom unijom, Savetom Evrope, Uneskom i drugim međunarodnim telima.

 

Evropa Nostra vodi kampanju za spas ugroženih evropskih spomenika, lokacija i pejzaža, posebno kroz Program 7 najugroženijih. Slavi izvrsnost kroz Nagrade EU za kulturno nasleđe / Nagrade Evropa Nostra. Evropa Nostra aktivno doprinosi definisanju i implementaciji evropskih strategija i politika u vezi sa nasleđem, kroz participativni dijalog sa evropskim institucijama i koordinaciju Evropske alijanse za nasleđe.

 

Evropa Nostra je među zvaničnim partnerima inicijative Novi evropski Bauhaus koju je razvila Evropska komisija i regionalni je kopredsedavajući Mreže za klimatsko nasleđe za Evropu i Komonvelt nezavisnih država.

 

Kreativna Evropa je program EU koji podržava kulturne i kreativne sektore, omogućavajući im da povećaju svoj doprinos evropskom društvu, ekonomiji i životnom okruženju. Sa budžetom od 2,4 milijarde evra za 2021-2027, podržava organizacije u oblasti nasleđa, scenske umetnosti, likovne umetnosti, interdisciplinarnih umetnosti, izdavaštva, filma, televizije, muzike i video igara, kao i desetine hiljada umetnika, i profesionalaca u kulturnom i audiovizuelnom sektoru.

 

SAZNAJTE VIŠE

 

Saopštenja za medije na različitim jezicima

Zvanična internet stranica Kreativne Evrope

Zvanična internet stranica komesarke Marije Gabrijel

 

KONTAKTI

 

EVROPA NOSTRA

Audrey Hogan, Programmes Officer
ah@europanostra.org,

T. +31 70 302 40 52

Joana Pinheiro, Communications Coordinator

jp@europanostra.org,

M. +31 6 34 36 59 85

 

EVROPSKA KOMISIJA

Sonya Gospodinova

sonya.gospodinova@ec.europa.eu

+32 2 2966953

 

 

 

[1] Ova oznaka ne prejudicira stavove o statusu i u skladu je sa Rezolucijom SB UN 1244/1999 i Mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova.

(more…)

Novi evropski Bauhaus – Priče iz Srbije

 

 

Novi evropski Bauhaus je inicijativa Evropske komisije koja povezuje Zelenu agendu kao viziju razvoja Evrope sa konkretnim životnim prostorima i iskustvima građana i građanki. Novi evropski Bauhaus predstavlja i otvoreni poziv svima da zamislimo i zajedno izgradimo budućnost koja podrazumeva održiv urbanistički razvoj inspirisan umetnošću, kao i ekonomski i društveni razvoj u skladu sa prirodom i očuvanom životnom sredinom. Tim povodom širom Evrope, sa centralnim događajem u Briselu, od 9. do 12. juna 2022. održava se Festival Novog evropskog Bauhausa.

U okviru Festivala, Evropa Nostra Srbija i Nova Iskra organizuju debatni program „Novi evropski Bauhaus- Priče iz Srbije“. Događaju će prisustvovati predstavnici civilnog društva, inovativnih malih i srednjih preduzeća posvećenih održivom razvoju, očuvanju kulturne baštine, principima zelene i cirkularne ekonomije i urbanog planiranja. Događaj se snima i biće prikazan na zajedničkoj platformi Novog evropskog Bauhausa čime ukazujemo na značaj ove inicijative u Srbiji, a istovremeno predstavljamo dobre prakse iz Srbije pred publikom Evropske unije, i to:

 

- Posle 2000-te - kako napraviti laboratoriju budućnosti sa fokusom na održivost? - Ivan Manojlović, Nova Iskra;

- Publikacija „U potrazi za javnim interesom: Dometi urbanizma” (2022), urednice: dr Danijela Milovanović Rodić, Ljubica Slavković, dr Marija Maruna. - Ljubica Slavković, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Nova planska praksa;

- Projekat rehabilitacije i konzervacije negotinskih pivnica - Jelica Jovanović, Grupa arhitekata;

- Civilno društvo u akciji - aktivnosti organizacija civilnog društva u Srbiji u sprečavanju projekta „Gondola“ na Beogradskoj tvrđavi - Višnja Kisić, Evropa Nostra Srbija;

- Posebno video obraćanje sa NEB Festivala u Briselu – Sneška Quaedvlieg-Mihailović, generalna sekretarka Europa Nostra.

 

Razgovor se vodi na engleskom jeziku. Snimak događaja biće emitovan na platformi Festivala u subotu 11. juna u 17:00 časova za evropsku publiku. Događaj je pomogla Fondacija „Heinrich Böll“ u Beogradu. Moderira Vesna Marjanović, generalna sekretarka Evropa Nostra Srbija.

 

 

(more…)

Saopštenje povodom Svetskog dana kulturnog nasleđa

 

Saopštenje povodom Svetskog dana kulturnog nasleđa

 

 

Povodom Svetskog dana kulturnog nasleđa koji se obeležava 18. aprila, organizacija Evropa Nostra Srbija apeluje na nadležne institucije, ustanove nasleđa i javnost da ulože znatno veći napor kako bi se obezbedila sistemska zaštita i adekvatno korišćenje kulturnog nasleđa.

Podsećamo da smo u oblasti kulturnog nasleđa previše često bili suočeni sa procesima koji su potpuno zanemarili javni interes i podredili ga ličnim interesima. Posebno govorimo o projektima koji ugrožavaju kulturno-istorijsko nasleđe i ekološke, prirodne i druge vrednosti u Srbiji.

Evropa Nostra Srbija je protiv svih procesa koji uvode lažne vrednosti, novih nacionalnih i verskih identiteta neutemeljenih na prošlosti i tradiciji, simulaciji prošlosti, površnoj interpretaciji nasleđa i tradicionalnih vrednosti. U prilog govore i brojni primeri promena urbane toponimije u starim gradskim jezgrima, obeležavanje prostora javnim spomenicima neadekvatnog volumena ili umetničkog kvaliteta, promena prepoznatljivih urbanih silueta i neodgovorna komercijalizacija nasleđa i urbanih ili turističkih prostora.

Na dan kada se u svetu obeležava Dan kulturnog nasleđa i u iščekivanju da se konstituišu političke institucije u Republici Srbiji i glavnom gradu, apelujemo da se aktivno promoviše otvorena komunikacija sa građanima, organizacijama civilnog društva i stručnom javnošću. To uključuje i istinsko i transparentno organizovanje javnih rasprava, posebno onda kada se procesi u praksi događaju veoma brzo, bez mogućnosti kvalitetnog institucionalnog i stručnog sagledavanja njihovih posledica.

Evropa Nostra Srbija se zalaže za sistemsku zaštitu nasleđa, insistira na poštovanju najviših profesionalnih standarda, potpisanih medjunarodnih konvencija i bori se protiv marginalizacije i zloupotrebe nasleđa u javnim politikama. Posebno zahtevamo da se obustave sve procedure oko urbanističkih projekata, građevinskih dozvola i dozvola za rušenje, za urbane delove Beograda i drugih gradova u Srbiji koji su bili pod prethodnom zaštitom, dok se ne proglasi njihova trajna zaštita ili dok se zaštita ne obezbedi odgovarajućim planskim ili urbanističkim aktima, usvojenim na valjan i demokratski način.

Takođe, kao članica panevropske mreže Evropa Nostre, nastavićemo sa kontinuiranim delovanjem u okviru organa ove prestižne evropske organizacije, kao i sa brojnim partnerima uz čiju podršku smo reagovali povodom radova na izgradnji žičare odnosno tzv. gondole između Kalemegdana i Ušća u Beogradu ili sprečavanje licitacije u vezi sa Memorijalnim kompleksom Boško Buha.

Skrećemo pažnju da očuvanje kulturne i prirodne baštine nije u suprotnosti sa ekonomskim razvojem i napretkom društva. Naprotiv. Upravo iz tog razloga naša organizacija se pridružila širokom frontu evropskih organizacija i pokreta koji su okupljeni oko inicijative Novi evropski Bauhaus. Cilj ove inicijative Evropske komisije je da poveže kreativni sektor, umetnike i građane u procese Evropskog zelenog dogovora koji nudi novu viziju razvoja inspirisanog životnom sredinom, estetikom i podsticanjem dijaloga među generacijama. Srbiji je potrebna nova vizija razvoja za XXI vek, koja uvažava klimatske promene, naučne činjenice, inovacije i potrebe građana koje podrazumevaju i vezu sa njihovom kulturnom i prirodnom baštinom.

Zbog toga, nastavljamo saradnju sa javnim ustanovama, organizacijama civilnog društva, grupama i pojedincima sa kojima delimo iste vrednosti u zajedničkom širokom frontu za promociju nove vizije Srbije koja čuva nasleđe i prepoznaje njegov značaj za savremeno društvo.

 

 

Evropa Nostra Srbija

Beograd, 18. aprila 2022.

(more…)

Devedesete: Neočekivano nasleđe Novog Sada

Devedesete: neočekivano nasleđe Novog Sada

 

Šta je nasleđe? Kako živa sećanja postaju nasleđe i kako se individualna sećanja, uspomene pojedinaca, prepliću i stvaraju mrežu zajedničkog, kolektivnog nasleđa? A zašto devedesete? Da li se vreme rata i krize uvek vezuje za negativna sećanja? Umetnica Jana Danilovic svojim radovima obeležila je sedam mesta koja pamte devedesete u javnom prostoru Novog Sada. 

Da li se sećate da su na samom početku devedesetih fudbaleri Jugoslavije u četvrtfinalu svetskog prvenstva u Italiji umalo pobedili reprezentaciju Argentine predvođenu Maradonom? Ipak, tog 30. juna 1990. nakon čuvenih penala i promašaja Piksija, Brnovića i Hadžibegića, „Plavi“ se nisu plasirali u polufinale, a ovo je ujedno bila i poslednja utakmica koju je taj tim odigrao za veliku Jugoslaviju. Miloš iz Novog Sada i njegovi prijatelji pamte ovaj događaj kao simbol kraja, ili pak početka jednog potpuno drugačijeg, neočekivanog i neplaniranog perioda. Da li ste znali da je 1993. godine u prodavnici Selena na Spensu audio kaseta sa Bajaginom „Muzikom na struju“ mogla da se kupi za dva miliona i četristo hiljada dinara dok je album „Mali crni Gonzales“ koštao čak tri miliona i šeststo hiljada dinara? Da li ste nekada čuli za igru Vije po visokom? Stanovnike naselja Grbavica u Novom Sadu možete zamoliti da vam objasne kako se igra ova, u tom naselju devedesetih veoma popularna, dečija igra-hvatalica! Koliko danas mladih generacija Novosađana zna koje je sve muzičke bendove iznedrila Žuta kuća? Šta se sa njom zbilo? Koliko slojeva baštine i događaja u novijoj istoriji otkriva Petrovaradinska kapija? Koliko je novih odeljenja učenika upisano u škole devedesetih? Koliko je tada novih stanovnika dobio ovaj grad? Da li će nove generacije Novosađana pamtiti skelu kojom se prelazio Dunav? Hoće li izlaziti ispred dragstora? Hoće li njih mostovi asocirati na povezivanje i slobodu ili pak na granice, prekide i razdvajanja?

Kroz razgovor sa preko pedeset stanovnika Novog Sada saznavali smo o njihovom pogledu na devedesete provedene u ovom gradu. Pitali smo starograđane i starograđanke, pripadnike struke - konzervatore, kustose, istoričare, ali i arhitekte, vizuelne umetnike, vlasnike hotela, članove proslavljenih novosadskih bendova, izbeglice, taksiste, vinare, današnje školarce koji o devedesetima znaju na osnovu sećanja svojih roditelja i popularne kulture. Dobijali smo veoma različite, nekada čak suprotstavljene odgovore u zavisnosti od toga kojoj generaciji pripadaju sagovornici, koje su nacionalnosti, da li su se rodili u Novom Sadu ili su u ovaj grad došli upravo devedesetih kao izbeglice i privremeno raseljena lica. Dok je gotovo svaki razgovor u početku nosio nostalgičan ton, povratak u mladost, zajedništvo, međusobnu podršku i solidarnost, kako je odmicao dobijao je teže note, sećanje na siromaštvo, poniženost, prkos, ali i otpor. Ono što je jednoj generaciji bilo „hleba, masti i šećera“, drugoj je pomfrit umočen u sladoled iz McDonalds-a, onog koji više nije u zgradi Apolo centra, što je jednima bio ZAM drugima je bio MTV.

Veliki deo sećanja Novosađana, poput Barbike Lepe Brene, novčanica od petsto milijardi dinara i benzina u flašama, su univerzalna i ne vezuju se isključivo za ovaj grad. Ali ona koju su lokalna uspeli smo da stavimo na mapu. Mnoga od njih su se preklopila iako nekada otkrivaju različite priče. Gotovo sva su obojena jakom emocijom. Poneka se mogu opisati stihom ili simbolom. Mnogima će biti neočekivano da neki od odabranih, veoma prometnih delova grada, kriju toliko  uspomena ispod novog sloja asfalta.

Nakon višesatnih razgovora sa Novosađanima, odlučili smo se za strategiju oživljavanja ovog neusaglašenog, disonantnog nasleđa kroz savremenu umetnost. Ipak, učinilo nam se mnogo prikladnijim da izađemo iz zatvorene bele kocke galerijskog prostora koja uvek ima posebnu publiku, upravo u grad. Najzad, odavno nasleđe ne smatramo samo onim odabranim slojevima identiteta smeštenim u za to osnovanim institucijama – arhivima i muzejima. Ono je uvek prvo upravo na ulici, živi i formira se zajedno sa građanima.

Onda i nije neočekivano što smo izabrali medij ulične umetnosti kroz koju budimo nasleđe koje su stvorili građani Novog Sada. Nije toliko neočekivano ni saznanje, odnosno podsećanje da hodajući gradskim ulicama uvek i svuda gazimo po tragovima života koje su za sobom ostavili naši prethodnici.

Neke od najkompleksnijih i najvišeslojnijih narativa koji se retko pričaju, a koji su snažno obeležili ovaj period preveli smo u vizuelne simbole povezane sa upečatlјivim citatom i spustili smo ih na asfalt, pod noge svih prolaznika.

Umetnica Jana Danilović je svojim prepoznatljivim izrazom zaokružila celokupan istraživački proces, u kojem je i sama učestvovala kako bi osetila duh grada i sugrađana. Sve intervencije su koncipirane kao site-specific radovi. Pažlјivim mapiranjem, odabrane su lokacije koje uz ispis i ilustraciju obezbeđuju prostorno-značenjski kontekst, bez opasnosti da ugroze postojeće estetske kvalitete odabranih mesta.

U pogledu forme, svaka intervencija se sastoji od tipografskih elemenata ispisanog teksta i ilustracije koja nudi mogućnost za dodatne asocijacije. Paleta je jedinstvena za sve radove i sastoji se od dva tona tirkiza i ultramarin-lјubičaste.

 

 

1.     Privremeno smešteni zauvek i crtež kofera – govori o izbeglicama i privremeno raselјenim licima koji su mnogo godina nakon dolaska živeli u neuslovnim privremenim smeštajima.

2.     Ispisom Devedesete, neočekivano nasleđe označen je Žeželjev most, simbol jugoslovenskog graditeljskog umeća, sagrađen 1961. godine po projektu „čoveka koji je ukrotio beton“ - inženjera Branka Žeželja. Lukovi ovog mosta postali su prepoznatljiva vizura Novog Sada, a egzibicionisti koji su lukove prelazili motociklima i automobilima osvojili su status gradskih legendi. Srušen tek posle dvanaest pokušaja tokom NATO bombardovanja u aprilu 1999. most je postao sinonim Novosadskog prkosa i opevan u stihu Seti se kako se držao Žeželj, benda Proleće.

3.     Sviđa mi se tvoja kapa gari i crtež patika – priča je o nasilјu i maltretiranju dece, skidanju patika i oduzimanju kapa, užine, novca. Tekst je citat Novosadskog benda UMT, a pesma Gari iako govori o devedesetim objavlјena je 2002. godine.

4.     Ove noge nisu male mnogima su pamet dale i crtež pištalјke – posvećen je slobodnom gradu, protestima, buntu, otporu, solidarnosti i studentskom maršu do Beograda 1996.

5.     Ne ja neću da se budim i crtež poznate novosadske Žute kuće – posvećen je novosadskoj underground sceni, prvom spotu iz Istočne Evrope koji je prikazan na MTV-u 1993, ali i noćnom životu i eskapizmu mladih.

6.     Ispisom Devedesete, neočekivano nasleđe označen je i Spens, epicentar dešavanja devedesetih u Novom Sadu - onih poput Koncerta godine i značajnih sportskih takmičenja, kao i onih ratnih koji padaju u zaborav, poput izbegličkog kampa ili mesta odakle su mobilisani autobusima odvođeni na ratište.

7.     Crtež Vučedolske golubice - simbol Vukovara, postavljen je u blizini zida na kojem već duže stoji ispisan grafit Novosadski korpuse stidi se. Ova intervencija je podsećanje na ratne operacije devedesetih, ali podjednako važno i na antiratne proteste i aktiviste tih godina.

8.     Gledaš sve te ljude i tražiš neko lice koje ti je blisko i crtež kofera i torbi – aludira na solidarnost Novosađana sa lјudima koji su dolazili iz različitih delova bivše Jugoslavije. Citat je deo jednog od intervjua tokom istraživanja i objašnjava kako su mnogi Novosađani danima čekali vozove bez voznog reda.

 

I kada je disonantno, nasleđe je. I kada je mučno govoriti o „mračnim devedesetim“, važno je pamtiti kako su one menjale prostore grada i njegove stanovnike. Jer nasleđe i identitet neraskidivo su povezani. A ono što danas biramo da čuvamo i naučimo iz prošlosti, nesumnjivo će odrediti našu budućnost. I kada se sećanja vezana za mesto ne dele, ona i dalje postoje i neretko je ključno razgovarati o njima.

A ko će čuvati sećanja nakon što sa svojim vlasnicima budu prepuštena limbu zaborava? Ko ima prava na pamćenje? Da li želimo da pamtimo ili ne? A zašto ne?

Verujemo da će ova svojevrsna izložba na otvorenom čiji se radovi generišu i postavljaju u čitavom Novom Sadu probuditi nove asocijacije i pokrenuti mehanizme sećanja i stvaranja nasleđa.

 

 

Više fotografija na našoj Instagram stranici.

(more…)

SAOPŠTENJE EVROPA NOSTRE O MEMORIJALNOM KOMPLEKSU BOŠKO BUHA

(more…)

Letnji seminar: Towards a performative turn in heritage studies

(more…)

Najuži izbor projekata za nagradu ILUCIDARE za 2021. godinu

 

(more…)

7 Najugroženijih spomenika kulture Evrope 2021

(more…)

UŽI IZBOR ZA 7 NAJUGROŽENIJIH SPOMENIKA KULTURE EVROPE 2021

(more…)

TRI PRAKTIČNA PRIRUČNIKA ZA ORGANIZACIJE KOJE SE BAVE NASLEĐEM

(more…)

OTVOREN POZIV: NAGRADE EU I EVROPA NOSTRE ZA 2021

(more…)

DOBITNICI NAGRADA EU I EVROPA NOSTRE ZA 2020

(more…)

Program 7 najugroženijih 2021: Poziv za nominacije

(more…)

7 Najugroženijih spomenika kulture Evrope 2020

(more…)

Izveštaj Evropa Nostre o projektu gondole na Beogradskoj tvrđavi

(more…)

Podnet zahtev povodom obustave javnih uvida u planska dokumenta

(more…)

Podnete primedbe na izgradnju kompleksa Avala filma

(more…)

Saopštenje povodom javnog uvida u PDR Avala filma

(more…)

Dosije Petrovaradin

(more…)

Program 7 najugroženijih 2020. godine

(more…)

Izjave pokretača peticije i građana potpisnika

(more…)

Peticija protiv gradnje gondole na Beogradskoj tvrđavi

(more…)

Seminar za donosioce odluka:Upravljanje gradskim istorijskim predelima

(more…)

ISTRAŽIVAČKI RAZGOVORI: Pojam “zajedničkog” u istoriji i nasleđu Kulturne strategije za inkluzivnije istorijske svesti

(more…)

Poziv za prijavu: Nagrada Evropske unije i Evropa Nostre 2019.

(more…)

Program Letnje Akademije u Petrovaradinu

(more…)

Pogledi sa strane: ideje razvoja Petrovaradinske tvrđave

(more…)

Divan: Novi izazovi, trendovi i pristupi u upravljanju istorijskim gradskim četvrtima

(more…)

Predavači na Letnjoj Akademiji u Petrovaradinu

 

(more…)

Rezultati poziva za istraživanja: Slučaj Petrovaradin

(more…)

Nagrada Evropa Nostre 2018.

Tri projekta iz Srbije osvojila su Nagradu Evropske unije za kulturno nasleđe- Nagrade Evropa Nostre 2018.

Brisel/ Hag 15. maj 2018 - Dobitnici Nagrade Evropske unije za kulturno nasleđe / Nagrade Evropa Nostre za 2018. godinu, najuglednije evropske nagrade u ovoj oblasti, objavljeni su danas od strane Evropske komisije i Evropa Nostre, vodeće evropske mreže koja se bavi kulturnim nasleđem. 29 laureata iz 17 zemalja dobilo je priznanja za impresivna dostignuća u očuvanju nasleđa, istraživanju nasleđa, posvećenoj aktivističkoj službi, kao i obrazovanju, obučavanju i podizanju svesti u oblasti nasleđa. Prvi puto od kako je nagrada pokrenuta pre 16 godina, među ovogodišnjim dobitnicima našla su se čak tri projekta iz Srbije: Projekat obnove Paviljona Kneza Miloša u Bukovičkoj Banji, Aranđelovac; Konzervacija Tvrđave Bač; kao i Istraživanje i katalogizacija Državne umetničke kolekcije, Beograd.

Građani širom Evrope i ostatka sveta imaju mogućnost da glasaju putem interneta za Nagradu publike i na taj način obezbede podršku projektima kako iz svoje zemlji tako i iz drugih evropskih zemalja.
“Od srca čestitam ovogodišnjim “šampionima nasleđa” koji su dobitnici nagrada Evropske unije u polju kulturnog nasleđa/ Nagrade Evropa Nostre. Zaista smo impresionirani izvanrednim veštinama, kreativnošću i posvećenošćuprofesionalaca koji se bave kulturnim nasleđem, kao i velikodušnošću velikog broja volontera i pristalica iz cele Evrope. Oni zaslužuju svaku pohvalu i dalju podršku. Dobitnici ove nagrade su dokaz da je naše kulturno nasleđe daleko više od sećanja na našu prošlost; ono je ključno za razumevanje sadašnjeg vremena i resursa koji se tiču naše budućnosti.Iz tog razloga moramo iskoristiti Evropsku godinu kulturne baštine da prepoznamo vrednost naše zajedničke kulturne baštine - za budućnost Evrope!- izjavio je Plácido Domingo, renomirani operski pevač i predsednik Evropa Nostre.

“Kulturno nasleđe je, u svim svojim različitim oblicima, jedno od najdragocenijih bogatstava Evrope.Ono gradi mostove između ljudi i zajednica, kao i između prošlosti i budućnosti. Kulturno nasleđe je centralno za identitet Evropljana i takođe ima vitalnu ulogu u pokretanju socijalnog i ekonomskog razvoja. Čestitam dobitnicima Nagrade Evropske unije za kulturno nasleđe / Nagrade Evropa Nostre, kao i njihovim timovima za izuzetan i inovativan rad. Zahvaljujući njihovom talentu i posvećenosti, brojna bogatstva evropskog kulturnog nasleđa su očuvana i revitalizovana.I što je još važnije, njihov rad omogućava ljudima iz različitih polja da otkriju, istraže, kao i da se angažuju u vezi sa našim bogatim kulturnim nasleđem što je u potpunosti u duhu Evropske godine kulturnog nasleđa koju slavimo 2018. godine" - izjavio je Tibor Navračić, Evropski komesar za obrazovanje, kulturu, omladinu i sport.
Nezavisni stručnjaci pregledali su ukupno 160 prijava koje su podnele organizacije i pojedinci iz 31 zemlje širom Evrope i izabrali pobednike.
Dobitnici nagrada će biti proglašeni na svečanoj dodeli nagrada Evropskog kulturnog nasleđa, zajedno sa evropskim komesarom Tiborom Navračićem i maestrom Placido Domingom 22. juna u Berlinskom kongresnom centru.Tokom ceremonije u Berlinu, među ovogodišnjim pobedničkim projektima biće proglašene i sedam Grand prix nagrada, uz koje se dodeljuje novčana nagrada u iznosu od 10.000,00 eura, kao i Nagrada publike, za koju će građani širom Evrope glasati u narednom periodu.

Svečana dodela Nagrada Evropskog nasleđa biće počastvovana učešćem Dr Franka Valter Štajnmajera, predsednika Federalne republike Nemačke u svojstvu pokrovitelja Evropske godine kulturne baštine u Nemačkoj. Na ceremoniji će prisustvovati preko 1.000 ljudi, od visokih zvaničnika iz institucija Evropske unije i država članica do predstavnika vodećih organizacija koje se bave kulturnim nasleđem iz cele Evrope.
Dobitnici će predstaviti svoja dostignuća na Sajmu izvrsnosti 21. juna na Alijanz Forumu. Takođe će doprineti raznim drugim događajima u okviru Evropskog samita kulturnog nasleđa poput događaja “Deljenje nasleđa – deljenje vrednosti” od 18. do 24. juna u Berlinu. U saradnji sa Evropa Nostrom, Nemačkim komitetom za kulturnu baštinu i Fondacijom Pruskog kulturnog nasleđa, Samit ima za cilj promovisanje ambicioznog evropskog programa i akcionog plana kulturne baštine kao trajnog ishoda Evropske godine kulturne baštine.

 

Pobednici 2018.

Kategorija Konzervacija
Rotonda Svetog Venceslava, Prag, REPUBLIKA ČEŠKA Misionarska kuća Poul Egede, Limanag, Grenland, DANSKA Sanatorijum doktora Barnera, Braunlage/Harc, NEMAČKA Vinzberger:Kraljevski vinograd u Potsdamu - Sansusi, NEMAČKA Vizantijska crkva Svete Nedelje, Naksos, GRČKA
Collaborative Conservation of the Apse Mosaic of the Transfiguration in the Basilica at St. Catherine’s Monastery, Sinai, EGIPAT–GRČKA–ITALIJA Botanička bašta nacionalne palate Keluš, Sintra, PORTUGAL
Paviljon Kneza Miloša u Bukovičkoj Banji, Aranđelovac, SRBIJA
Tvrđava Bač, Bač, SRBIJA
Fasada San Ildefonso koledža, Alaka De Enares, ŠPANIJA
Sorolini crteži Španije, Valensija, ŠPANIJA

Kategorija Istraživanje

EPICO, Evropski protokol o preventivnoj zaštiti, koordinisano u Versaju, FRANCUSKA Tekstil iz Gruzije, Tbilisi, GRUZIJA CultLab3D: Automatizovana tehnologija skeniranja za 3D digitalizaciju, Darmštad, NEMAČKA
Istraživanje i katalogizacija Državne umetničke kolekcije, Beograd, SRBIJA

Kategorija Posvećenost

Čuda bugarske kampanje, BUGARSKA
Gdin. Stefan Bern, FRANCUSKA
Udruženje međunarodnih privatnih odbora za očuvanje Venecije, ITALIJA
Udruženje Hendrik de Kejser, HOLANDIJA
Gđa. Tone Sinding Seinsvik, NORVEŠKA
Vlasnici bunara Argual i Tazakorte, Kanarska ostrva, ŠPANIJA
Kategorija Edukacija, trening i povećanje svesti
Lef Postino: Belgija i Italija povezane pismima, BELGIJA
Kulturni skok: Obrazovni program, FINSKA
Nacionalni institut kulturnog nasleđa:Program edukacije i obuke za konzervatore, FRANCUSKA
Sinjska Alka, HRVATSKA
Kampanja uzdizanje od uništenja , koordinisana u Rimu, ITALIJA
Otvoreni spomenici, ITALIJA
GeoKraft: Projekat Minecraft nasleđe GeoFort, HOLANDIJA, Plečnikova kuća, SLOVENIJA
Nagrada Evropa Nostre dodeljena je i zapaženom projektu evropske države koja ne učestvuje u programu Kreativna Evropa Evropske Unije. Kategorija Konzervacija
Grčka škola, Zograafion, Istanbul, TURSKA

Paviljon Knjaza Miloša u Bukovičkoj Banji, Aranđelovac

Izgrađen 1907. godine, Paviljon Knjaza Miloša postavljen je na mesto jednog od najstarijih izvora mineralne vode u Srbiji, gde je bila prva fabrika za flaširanje vode u novoosnovanoj državi. Nekoliko zgrada u Bukovičkom banjskom parku, u kome se nalazi Paviljon, pretrpele su posledice zanemarivanja u proteklom veku. U maju 2014. poplave su uništile većinu zgrada u parku. Ministarstvo kulture je nakon toga postavilo Paviljon na spisak važnih zgrada koje treba obnoviti. Obnova paviljona trajala je samo devet meseci i postignuta je zahvaljujući saradnji sa Kraljevinom Norveškom, koja je kroz norveško Ministarstvo spoljnih poslova finansirala polovinu projekta. Drugu polovinu finansirala je kompanija "Knjaz Miloš“ proizvođač mineralne vode, Opština Aranđelovac, kao i Specijalna bolnica za rehabilitaciju "Bukovička banja" Aranđelovac, koja je rukovodila projektom. "Ovaj projekat predstavlja dobru obnovu spomenika kulture, koji je zadržao svoju prvobitnu upotrebu nakon prirodne katastrofe. Rezultat je postignut skromnim budžetom, što predstavlja dobar primer za druge banjske centre širom Evrope ", rekao je žiri. Bukovička banja u Aranđelovcu bila je omiljena destinacija Knjaza Miloša Obrenovića, koji je do 1860. bio Knez Srbije. Banja se nalazi u jednom od najstarijih i najlepših očuvanih gradova-banja u Srbiji. Danas je to važan centar za velnes i rehabilitaciju. Paviljon je bio sastavljen iz tri dela; izvor mineralne vode bio je u centru, na severnom krilu objekta bila je flaširnica, dok je južno krilo sa kolonadom služilo kao poslastičarnica. Paviljon je bio prva fabrika za flaširanje u Srbiji i donela je prosperitet gradu Aranđelovcu. U prvobitnoj fabrici sve je rađeno ručno uključujući pranje i flaširanje boca, a nakon toga je flaširana mineralna voda distribuirana širom zemlje. "Banjski koncept arhitekture je relevantan u velikom delu Evrope, a secesija je bila tipičan stil za ovakve objekte", naglasio je žiri. Sredinom 1960-ih Paviljon Knjaz Miloš je pretvoren u umetničku galeriju, a danas na južnom krilu još uvek ima galeriju, kao i mali muzej o Bukovičkoj banji. Centralni deo Paviljona i dalje nudi posetiocima mineralnu vodu koja sada dolazi iz svih okolnih izvora. Obnova je uključivala obezbeđivanje građevinskih elemenata zgrade kao i postavljanje osnovnih zaštitnih elemenata od kiše i podzemnih voda. Velika pažnja posvećena je obnavljanju gipsane fasade zgrade, prozora, roletni i glavnih vrata. Drveni elementi i dekoracija enterijera takođe su očišćeni i vraćeni, a korišćenjem starih fotografija i razglednica se osigurala autentičnost. Žiri je primetio i "obraćanje pažnje na detalje u obnovi ove važne lokacije, gde je kao primer naveden detalj obnove slavina". Paviljon je ponovo otvoren u junu 2016. godine. "Projekat je pozitivno uticao na lokalnu zajednicu i opštinu da nastavi sa očuvanjem banjskog parka u celini u bliskoj budućnosti", rekao je žiri.

Tvrđava Bač, Bač

Tvrđava Bač, čija je izgradnja započeta u XIV veku, sa dogradnjama tokom XV i XVI veka, je spomenik kulture od izuzetnog značaja. Projekat „Vekovi Bača“ je iniciran 2006. godine radi istraživanja i povećanja znanja o prostoru Bača sa okruženjem, primene ključnih konzervatorskih principa u njegovom očuvanju, iznalaženja održive namene i podizanja svesti o vrednostima nasleđa u široj zajednici.
Konzervacija i rehabilitacija Tvrđave Bač zauzima centralni deo ovog projekta. Projekat je osmislio i realizovao Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture, Petrovaradin, koji su podržali partneri: Fond za očuvanje kulturno-istorijskog nasleđa „Vekovi Bača“, Tehnološki fakultet Univerziteta u Novom Sadu i Muzej Vojvodine. Projekat je finansiran iz regionalnih, nacionalnih i međunarodnih izvora, uključujući i sredstva dobijena iz fondova Evropske unije.
Projekat je uspešno integrisao Tvrđavu Bač u život lokalne zajednice, osmislio novu održivu namenu, obezbeđujući joj time budućnost. Tvrđava je restaurirana, njeni arheološki ostaci konzervirani, a u unutrašnjosti Donžon kule formiran je centar za posetioce sa izložbenim prostorom, koji omogućuju posetiocima da razumeju širi kulturni predeo Bača. Osim toga, postala je centar gde se profesionalno znanje o konzervaciji i upravljanju nasleđem stiče, unapređuje i deli. Tokom proteklih 15 godina, Tvrđava Bač je takođe bila centralna tačka u regiji za obeležavanje manifestacije Dani evropske baštine, inicijative Saveta Evrope. Zahvaljujući uspehu ovog projekta, Tvrđava Bač je upisana na UNESKO tentativnu listu svetskog nasleđa 2010. godine, kao deo „Istorijskog mesta Bač sa okruženjem“.
„Ovaj projekat je izuzetan primer očuvanja nasleđa, zasnovan na interdisciplinarnosti i saradnji. Da bi se ovo postiglo, lideri projekta su iskoristili evropske izvore za istraživanja i obavili potrebna prethodna ispitivanja, što je dovelo do primene odgovarajuće strategije upravljanja. Kontinuirano se ulagao napor da se pažljivom konzervacijom očuvaju važni aspekti ostataka tvrđave. Pored toga, postoji jaka obrazovna komponenta, važna za celu regiju“, rekao je žiri.
U gradu Baču vidljivi su uticaji romaničkog, gotskog, renesansnog, vizantijskoj, islamskog i baroknog stila, zajedno za primerima narodne arhitekture. Ovo bogato graditeljsko nasleđe je svedočanstvo kulturnog diverziteta područja koje povezuje Balkan sa centralnom i zapadnom Evropom. Neki od njegovih najprepoznatljivijih struktura: Tvrđava Bač, manastir Bođani i Franjevački samostan u Baču sada su spomenici kulture od izuzetnog značaja. „Tvrđava je smeštena u neposrednoj blizini Dunava, reke koja povezuje mnoge evropske države“, istakao je žiri.

Istraživanje i katalogizacija Državne umetničke kolekcije, Beograd

Uprkos fascinantnim delima koja se u njoj nalaze, Državna umetnička kolekcija Dvorskog kompleksa na Dedinju, nikada nije bila u potpunosti istražena ni katalogizirana sve do 2006. godine. Te godine, Ministarstvo za kulturu Republike Srbije osniva i finansira projekat za istraživanje kolekcije. Projekatni tim su činile prof. Jelena Todorović, rukovodilac projekta, i Biljana Crvenković, dok je za nadzor projekta određen Narodni Muzej u Beogradu kao centralna institucija zaštite. Državna umetnička kolekcija je imala bogatu i neobičnu istoriju. Ona je simbolički osnovana 1929. godine kada je proglašena Kraljevina Jugoslavija, nastavila je da predstavlja SFR Jugoslaviju, dok su poslednja dela nabavljena za kolekciju krajem 1970-ih godina. Kolekcija je trebalo da odrazi jugoslovenske i evropske ideale kroz dela nekih od najznačajnijih jugoslovenskih i evropskih umetnika poput Nikole Pusena, Gaspara Digea, Palme il Vekija, Ivana Meštrovića i Vlaha Bukovca. Državna umetnička kolekcija je težila da spoji lokalne i evropske kulturne vrednosti sa identitetom novoosnovane Jugoslavije. Istraživački tim ovog projekta je morao da počne svoj rad rešavanjem najosnovnijh zadataka. Kolekcija je prvenstrveno bila ispravno inventarisana, iscrpno arhivsko istraživanje je sprovedeno za sva dela u njenom sastavu, i napravljena je kompletna baza podataka (kako digitalna tako i analogna) sa zasebnim dosijeom za svako delo u zbirci. Žiri je posebno pohvalio „vrhunski kvalitet istraživanja jedne izuzetne umetničke kolekcije“. Posle dugog i napornog istraživanja, sačinjen je Katalog likovne zbirke Državne umetničke kolekcije Dvorskog kompleksa, Platonum, Novi Sad, 2014. Njegovom nastajanju, i istraživanju porekla i istorijata dela, doprineli su mnogi evropski muzeji, među kojima treba istaći Luvr (Francuska), Istorijsko umetnički muzej (KHM) (Austrija), Dubrovačke muzeje i Modernu Galeriju (Hrvatska), Muzej u Bergamu i Gradske muzeje Trsta (Italija), RKD Institut (Holandija) i Muzej Moderne umetnosti (Slovenija). Žiri je veoma visoko cenio štampani katalog Državne umetničke kolekcije, ističući da „ova bilingvalna publikacija visokog kvaliteta predstavlja značajan doprinos istoriji umetnosti i istoriji kolekcionarstva“. Pravo sagledavanje ovog zaboravljenog, skoro nevidljivog dela evropske kulturne baštine, konačno je doprinelo da dela iz Državne umetničke kolekcije Dvorskog kompleksa postanu dostupna široj publici, posebno preko nekoliko pozajmica umetničkih dela, koja su tražili evropski muzeji nakon objavljivanja kataloga. Žiri je posebno cenio ovaj aspekt projekta, ističući „da je incijalni koncept ove kolekcije bio da otelotvori evropski duh”. Ovo celokupno istraživanje predstavlja važno ponovno otkrivanje i revalorizaciju ideje o pripadnosti zajedničkoj evropskoj kulturi i umetnosti, kao i njeno predstavljanje širokoj publici. Takođe, “saradnja sa evropskim partnerima proširila je delovanje samih istraživača i na taj način stvorila mogućnosti za nove i raznovrsne dijaloge. Državna kolekcija koja je veći deo svoje istorije bila dostupna samo visokim državnim zvaničnicima i stranim državnicima, sada je postala dostupna evropskoj publici, pošto su neka dela bila prikazana prvi put do tad.“

Nagrada Evropske unije i Evropa Nostre za nasleđe započeta je od strane Evropske komisije 2002. godine i od tada implementirana od strane Evropa Nostre. Nagrada proslavlja i promoviše najbolje prakse povezane sa konzervacijom, istraživanjem, upravljanjem, volonterizmom, edukacijom i komunikacijom u oblasti nasleđa. Na ovaj način, nagrada doprinosi većoj javnoj prepoznatljivosti kulturnog nasleđa kao strateškog resursa za Evropsku ekonomiju i društvo. Nagrada je podržana od strane Evropske unije kroz program Kreativna Evropa.
Tokom poslednjih 16 godina, organizacije i pojedinci iz 39 zemalja aplicirali su za nagradu sa ukupno 2,883 aplikacija. Od 2002., nezavisni stručni žiri izabrao je 485 nagrađena projekta iz 34 države. Španija je prva na listi sa 64 nagrade, Velika Britanija je na drugom mestu sa 60, a Italija treća sa 41 nagradom. Ukupno je dodeljeno 88 Grand Prix nagrada od €10,000 za najizvrsnije od svih nagrađenih inicijativa u oblasti nasleđa.
Nagrada Evropske unije i Evropa Nostre za nasleđe ojačala je kapacitete sektora nasleđa u Evropi isticanjem najboljih praksi, podsticanjem međugranične razmene znanja i povezivanjem i umrežavanjem različitih aktera. Donela je i podsticaje pobednicima, kroz veću međunarodnu pažnju i promociju,olakšano finansiranje i povećan broj posetilaca. Uz to, povećala je svest o zajedničkom nasleđu u javnosti i istakla njegov evropski karakter. Nagrada je iz tih razloga jedan od ključnih mehanizama za promociju evropskog nasleđa.

Otvoreni poziv za istraživače

OTVORENI POZIV ZA ISTRAŽIVAČE
u okviru projekta “Slučaj Petrovaradin: upravljanje istorijskim gradskim predelima”

(more…)

Slučaj Petrovaradin

(more…)

Održiva zaštita i promocija graditeljskog nasleđa Secesije u zemljama Dunavskog regiona

(more…)

Muzeji i edukacija

- ka unapređenju saradnje muzeja i škola

Muzeji i edukacija naziv je stručnog skupa koji 18.12.2017. u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu, organizuju Muzejsko društvo Srbije i Sekcija muzejskih pedagoga, u saradnji s Fondacijom POINT i Evropa Nostrom Srbija. Skup okuplja muzejske pedagoge, prosvetne i kulturne radnike, u nastojanju da se razmene iskustva, prakse i ideje za unapređenje međuresorne saradnje obrazovnih ustanova i muzeja u Srbiji.

Pored toga što ovim skupom želimo da ukažemo na važnost međuresorne saradnje u uključivanju dece u kulturni život – negovanje potreba i stvaranje kulturnih navika, te time i razvoj publike – ključna razmatranja obuhvatiće i višeslojne dimenzije mogućih uticaja muzeja na odrastanje, razvoj i obrazovanje dece u savremenom dobu.

Program obuhvata prezentaciju saradničkih modela škola i muzeja koji postoje u Hrvatskoj i Sloveniji, kao i predstavljanje primera, problema i prepreka na koje nailazimo u Srbiji – kako iz perspektive muzejskih radnika, tako i iz ugla predstavnika škola.

Jedan od rezultata skupa jezagovarački dokument o saradnji muzeja i škola, nastao na osnovu prethodnih diskusija i zaključaka na samom skupu. Ovaj dokument biće upućen donosiocima odluka kako bi se podstaklo sistemsko unapređenje međuresorne saradnje, u cilju omogućavanja što većem broju dece da obogate svoje odrastanje kroz učešće u saradničkim programima muzeja i vrtića/škola.

Skup se realizuje uz finansijsku podršku Ministarstva kulture Republike Srbije, Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada, i Fondacije “Novi Sad 2021”.

NAGRADE EU I EVROPA NOSTRE

Podstičemo, širimo i promovišemo najbolje prakse zaštite, istraživanja, podizanja svesti, edukacije i treninga iz oblasti kulturnog nasleđa širom Evrope!

(more…)

Kulturno nasleđe vredi Jugoistočnoj Evropi

Zadovoljstvo nam je da vas obavestimo da će Beograd od 15. do 17. juna biti domaćin velike konferencije: Kulturno nasleđe vredi Jugoistočnoj Evropi (Cultural Heritage Counts for South-East Europe), kao i dana podsticanja saradnje i stručne razmene nazvanim: “Obrazovanje i učešće građana”, koje organizuju panevropska mreža za kulturno nasleđe Evropa Nostra, Udruženje građana Evropa Nostra Srbija i Mreža za nasleđe Jugoistočne Evrope, a u partnerstvu sa programom Kreativna Evropa, Evropskom Unijom i Međunarodnim savetom muzeja - region Jugoistočne Evrope (ICOM SEE) . (more…)

Skriveni uglovi Beograda

Participativno mapiranje i interpretacija kulturnog nasleđa grada (more…)

Studija zaštite sela Gostuša dobitnik nagrade EU i EN

Studija zaštite narodnog graditeljstva sela Gostuša dobitnik

Nagrade Evropske unije i Evropa Nostre za nasleđe 2016

 

Brisel / Hag, 7 April 2016 - Evropska komisija i Evropa Nostra, pan-evropska mreža organizacija civilnog društva aktivnih u oblasti nasleđa, danas otkrivaju pobednike Nagrade Evropske unije i Evropa Nostre za nasleđe za 2016. godinu. 28 laureata iz 16 zemalja prepoznato je po svojim vanrednim dostignućima u oblasti konzervacije, istraživanja, posvećene službe, edukacije, treninga i podizanja svesti o značaju kulturnog nasleđa. Nezavisni stručni žiri pregledao je 187 aplikacija iz 36 zemalja Evrope i odabrao 28 pobednika. Među pobednicima ove godine nalazi se i istraživački projekat iz Srbije, Studija zaštite sela Gostuša u opštini Pirot, rađena od strane arhitekata-konzervatora Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu!

(more…)

Radionoca: “Skriveni uglovi Beograda”

OTVORENI POZIV ZA UČESNIKE

Skriveni uglovi Beograda – Patricipativno mapiranje nasleđa grada

(more…)

Seminar o konzervaciji i restauraciji Sinagoge u Subotici

Pozivamo vas da se prijavite na seminar o konzervaciji na primeru Sinagoge u Subotici, koji će se održati u Subotici od 20. do 25. novembra 2015. godine. Ovaj seminar je prvi u nizu aktivnosti u okviru projekta Nasleđe pod lupom, koji nudi priliku za učenjem i profesionalnim razvojem u polju konzervacije i upravljanja nasleđem najednom od najlepših primera secesije u jugoistočnoj Evropi – Sinagogom u Subotici. Kako je ovaj spomenik izuzetno kompleksna celina, njegovo detaljno izučavanje odlična je prilika za sagledavanje mnogih tehničkih izazova prilikom procesa restauracije, ali i izazova koji nastaju prilikom planiranja buduće upotrebe sinagoge. (more…)

Nasleđe pod lupom

Logo

Projekat Nasleđe pod lupom prati posetu stručnjaka subotičkoj Sinagogi u okviru programa “Sedam najugroženijih” koji vode organizacija Evropa Nosta i Evropska investiciona banka kako bi pomogle zaštitu izuzetnih spomenika širom Evrope, koji već godinama propadaju zbog manjka sredstava za projekte restauracije, društvenog zapostavljanja ili lošeg ophođenja. Projekat će biti realizovan u periodu od oktobra 2015. do leta 2016. godine obuhvatajući tri osnovna segmenta: praktične radionice o konzervaciji u Subotici za profesionalce i postdiplomce, u trajanju od četiri dana za 25 učesnika; diskusije vezane za restaraciju Sinagoge za profesionalce koji će napisati izveštaj sa zapažanjima i preporukama; studijskog putovanja u Budimpeštu u januaru 2016. godine, sa temom upravljanja kulturnim nasleđem, gde će odabrani stručnjaci iz Subotice i drugih gradova Srbije učestvovati u seminaru koji će voditi arhitekta-konzervator, Graham Bel; kursa u okviru studija zaštite kulturnog nasleđa na Građevinskom fakultetu u Subotici koji će voditi Dr Viktorija Aladžić tokom letnjeg semestra, a gde će studija slučaja tokom čitavog semestra biti Sinagoga u Subotici. (more…)

idejno rešenje revitalizacije Stare Pivare u Pančevu

Otkupna nagrada timu Evropa Nostre Srbija za idejno rešenje revitalizacije Stare Pivare u Pančevu

Tim Evropa Nostre Srbija učestvovao je Konkursu za Idejno rešenje rekonstrukcije i revitalizacije Narodne (Stare) Vajfertove Pivare u Pančevu, i osmišljavao kako oživeti napušteni prostor Pivare. Među 28 pristiglih radova, tim ENS-a ušao je u prvih pet i dobio otkupnu nagradu.

(more…)

Plasido Domingo u Beogradu

Kulturno nasleđe je veliki potencijal Srbije

Predsednik Evropa Nostre, Plasido Domingo, posle uspešnog koncerta u beogradskoj Areni u Beogradu 8. decebmra 2014. uputio je poruku o važnosti kulture građanima i donosocima odluka u Srbiji:

(more…)

Tribina: Putokazi u slikama Beograda

U ponedeljak, 15. 12. 2014. godine u 12 časova u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka Srbije, ul. Rige od Fere 4, održana je tribina Putokazi u slikama Beograda. Cilj ovog događaja bio je da se iz uglova istorije umetnosti, slikarstva, muzike, etnologije  i arhitekture govori o stanju baštine Beograda, da se podstakne razmišljanje o ambijentu u kome živimo i kako ga prikazujemo našim gostima, posetiocima, da se stimuliše aktivnost građana da i sami doprinose boljem izgledu naše prestonice ali i da sugerišu nove propise i zakon o zaštiti baštine,  pojedinih zdanja i celih ambijentalnih celina na savremen i kompleksan, integrativan način. (more…)

Kritički muzej

Kritički muzej - Uloga muzeja u savremenom društvu

Uloga muzeja u društvu nije samo građenje i očuvanje identiteta, već i stvaranje prostora za kritičko mišljenje, debate i refleksiju o njima.

(more…)

Lobiranje

Želimo da aktivan i kritički odnos prema kulturnoj baštini postane prioritet na evropskom nivou, i svakako u Srbiji. (more…)

Planovi upravljanja kulturnim nasleđem

Final LOGO Management plans

Ljubljanski process II - rehabilitacija našeg zajedničkog nasleđa (more…)