UŽI IZBOR ZA 7 NAJUGROŽENIJIH SPOMENIKA KULTURE EVROPE 2021

10.12.2020

Europa Nostra, glas civilnog društva Evrope posvećen kulturnom i prirodnom nasleđu, i Institut Evropske investicione banke, objavili su danas listu 12 najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa, koji su u najužem krugu za Program 7 Najugroženijih spomenika kulture Evrope za 2021. godinu:

 

 

Izbor je napravljen na osnovu istorijskog značaja i kulturnih vrednosti, kao i urgentnosti njihove ugroženosti. Uzeti su u obzir i dosadašnje angažovanje zajednica na lokalnom i nacionalnom nivou, posvećenost institucija, vlasti i nevladinih aktera, kao i dugoročnu održivost i društveno-ekonomski potencijal lokaliteta.

Listu 12 ugroženih lokaliteta kulturnog nasleđa, koji su u užem izboru za program “7 Najugroženijih”, sastavio je međunarodni Savetodavni odbor koji čine stručnjaci iz domena istorije, arheologije, arhitekture, konzervacije, projektnog planiranja i finansija. Nominacije za Program 7 Najugroženijih podnele su članice organizacije, pridružene organizacije kao i pojedinačni članovi Evrope Nostre, kao i članice Evropske alijanse za nasleđe.

Konačna lista 7 Najugroženijih spomenika kulture Evrope 2021 biće objavljena u martu.

Izvršni predsednik Evropa Nostre, prof. dr Herman Parcinger, izjavio je: “U trenutku zabrinjavajuće globalne krize, mi stojimo solidarno uz lokalne zajednice širom Evrope, koje su neumorni čuvari naših najranjivijih kulturnih vrednosti..Možete računati da će Europa Nostra, i naša široka mreža članova i partnera, podići glas u odbranu ovih 12 lokaliteta kulturnog nasleđa, koji su u opasnosti da budu zauvek izgubljeni. Ovi izuzetni lokaliteti, od ikoničnih krajolika prirode, preko znamenitih verskih mesta, do dragulja modernističke arhitekture, predstavljaju otelovljenje naše zajedničke istorije i nepresušan izvor održivog razvoja i dobrobiti ne samo za oblasti u kojima se nalaze, već za celu Evropu. U trenutku kada je to najpotrebnije treba da delamo zajedno da očuvamo naše kulturno nasleđe i smestimo ga tamo gde i pripada – medju prioritetima oporavka Evrope  nakon globalne pandemije”.

Dekan Instituta Evropske investicione banke, Francisko de Paola Koeljo, rekao je: “Ovaj uži izbor od 12 lokaliteta je važan podsetnik da je naše kulturno nasleđe krhko i da ga ne smemo uzimati zdravo za gotovo. Naš zajednički cilj je da ovom akcijom podstaknemo napore lokalnih zajednica širom Evrope, koji veruju u neizmerni i višestruki značaj naše kulturne baštine. Neophodno je najpre osigurati fizičku zaštitu samog nasleđa, kako bismo mogli u celosti da uživamo u baštini kao pokretaču dugoročnog održivog razvoja”.

Program 7 Najugroženijih sprovodi Evropa Nostra u partnerstvu sa Institutom Evropske investicione banke, a uz podršku programa Kreativna Evropa Evropske Komisije. Ovaj program, pokrenut 2013. godine, deo je kampanje civilnog društva da sačuva ugroženo nasleđe Evrope. Program ne obezbeđuje direktno finansiranje, ali obezbeđuje stručnu i zagovaračku podršku, i doprinosi mobilizaciji lokalne i međunarodne javnosti u očuvanju kulturnog nasleđa.

Lokaliteti koji se nađu na listi Sedam Najugroženijih spomenika kulture Evrope 2021. biće u mogućnosti da se prijave za grant u vrednosti do 10 000 EUR koji dodeljuje Institut Evropske investicione banke, po prvi put od pokretanja programa. Grant IEIB može biti dodeljen odabranim kvalifikovanim lokalitetima sa liste „7 Najugroženijih“ kao pomoć za dogovrenu aktivnost, koja ima za cilj očuvanje ugroženog spomenika kulture.

 

12 najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa, koji su u najužem krugu za Program 7 Najugroženijih spomenika kulture Evrope za 2021:

 

Manastir Dečani, KOSOVO*[1]

Jedinstven spoj elemenata istočnih i zapadnih umetničkih izraza, enciklopedijski kolaž fresaka u srpsko-vizantijskom stilu, kao i spoj romaničko-gotičke arhitekture i skulpturalne dekoracije, čine manastir Dečane jednim od najistaknutijih primera kulturno-istorijske celine svoje epohe. Izgradjen u prvoj polovini 14-og veka, ovaj manastir Srpske Pravoslavne Crkve je takođe jedan od najbolje očuvanih srednjovekovnih spomenika u Evropi. Manastirski kompleks okružen je bogatom šumom, koja zajedno sa njim čini jedinstven kulturni predeo i neodvojiv je deo manastirskog kulturnog nasleđa. Kontinuirano naseljen skoro sedam vekova, Dečani su i danas funkcionalan manastir u kojem se redovno služi liturgija i u kojem živi aktivna zajednica od 25 monaha. Oni održavaju manastir i njegovu okolinu, čuvaju nematerijalno nasleđe monaškog života, i redovno dočekuju kako hodočasnike, tako i turiste.

Manastir Dečani je 2004. upisan na UNESKO-vu Listu svetske baštine, dok je ovaj status 2006. godine proširen na još tri srpske pravoslavne srednjovekovne crkve i manastira na Kosovu – Gračanica, Pećka patrijaršija i Crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, pod nazivom “Srednjovekovni spomenici na Kosovu”. Od 2006. godine, sva četiri lokaliteta, uključujući i Dečane, takođe se nalaze na UNESKO-voj Listi ugrožene svetske baštine.

Od juna 1999. godine manastir Dečani je pod stalnim nadzorom i zaštitom mirovnih jedinica KFOR, pod vođstvom NATO pakta. I pored ovoga, manastir je u periodu 1999-2007. godine četiri puta bio na meti napada lokalnih ekstremista i izložen oružanim minobacačkim napadima. ISIS je 2016. pokušao teroristički napad, koji je doveo samo do manje materijalne štete. Istovremeno, manastir Dečani suočen je sa ozbiljnim problemima koji prete da naruše njegovu prirodnu okolinu. Urbanistički plan lokalne samouprave nije usaglašen sa strogim pravilima UNESKO-ve zaštite, kao ni sa važećim državnim zakonima i propisima koji se odnose na zaštitu kulturnog nasleđa. Manastir je izložen stalnom riziku od izgradnje neodgovarajućih urbanih objekata u njegovoj okolini, kao i opasnosti od oduzimanja manastirske zemlje. Pogotovo je opasan plan za izgradnju međunarodnog autoputa koji bi prolazio pored same manastirske kapije.

Foto: Arhiva manastira Dečani

Obrazloženje Savetodavnog odbora: “Ovo je jedini spomenik u Evropi koji se 20 godina u kontinuitetu nalazi pod ovako snažnom vojnom zaštitom. Ipak, on predstavlja spomenik ogromne istorijske i kulturne važnosti za Evropu i svet, što potvrđuje i status na UNESKO-voj Listi svetske baštine. Tužno je da su danas Dečani i njegovo nasleđe, kako kulturno tako i prirodno, kao i monaška zajednica, postali svojevrsni taoci nerešenog statusa Kosova. Stoga je nužno da se osigura puno poštovanje vladavine prava i da se posveti veća pažnja odgovarajućoj zaštiti ovog lokaliteta Svetske baštine u okviru aktuelnih pregovora o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine. Aktivnosti na zaštiti samog manastira takođe treba smestiti u širi okvir kako bi se osigurala adekvatna zaštita i interpretacija multikulturalnog i multikonfesionalnog nasleđa na Kosovu, kao preduslova za dugotrajan mir i napredak u region.”

Evropska mreža istorijskih mesta i  sakralnih objekata Budućnost za versko nasleđe, koja je članica Evropske alijanse za nasleđe nominovala je manastir Dečane za program "7 Najugroženijih" 2021.

 

Zubčasta parna železnica na Ahenskom jezeru, Tirol, AUSTRIJA

Zubčasta parna železnica na Ahenskom jezeru jedina je javna železnica na svetu koja od svog otvaranja 1889. godine, pa do danas i dalje koristi originalnu opremu koja je korišćena u železničkim sistemima kasnog 19. veka. Ovaj sistem uključuje parnu lokomotivu, putničke vagone, inženjerske objekat sa kliznom platformom, radionicu, železnicu, brane i mostove.

Železnička kompanija Anhenskog jezera bankrotirala je u proleće 2020. godine, a subvencije koje je Tirolska vlada obećala nisu bile isplaćene. Ovaj autentičan primer evropskog industrijskog nasleđa nalazi se u opasnosti od ubrzanog propadanja usled neadekvatnog održavanja, koje je neophodno kako bi originalno i kontinuirano funkcionisala.

Foto: Gunter Mackinger

Savetodavni odbor je istakao: “Nadamo se da će eventualni novi pregovori o finansiranju uroditi plodom. Podrška javnosti za očuvanje ove železnice je sve veća, ne samo među lokalnim organizacijama, nego i među entuzijastičnim volonterima koji samostalno vode železnicu

ICOMOS Austrija je uz podršku Europa Nostra Austrije, nominovao železnicu na Ahenskom jezeru za program "7 Najugroženijih" 2021.

 

Zgrada Modernog teatra, Sofija, BUGARSKA

Zgrada Modernog teatra izgrađena je 1908. godine i predstavlja jedan od prvih bioskopa u Evropi. U period od svega pet godina, postala je najznačajniji kulturni centar u kojem su intelektualci i umetnici mogli da uživaju kako u bugarskoj, tako i u evropskoj kinematografiji.

Zgradu je projektovao bugarski arhitekta Dimitar Načev u secesionističkom stilu. Iako je zgrada preživela razorno bombardovanje Sofije, kao i promene različitih režima koja se usledile, bioskop je zatvoren 2013. godine i od tada je u stanju propadanja. Polomljeni prozori i delimično urušen krov izložili su unutrašnjost zgrade vremenskim nepogodama. Zgrada je takođe bila na meti vandalskih napada, te je postavljena ograda, sa ciljem da se spreči dalja šteta. Dekoracije na glavnoj fasadi su ugrožene.

Foto: Kalina Kuteva

Zahvaljujući svojoj lokaciji u istorijskoj četvrti, koja uključuje različite kulturne sadržaje, Moderno pozorište ima potencijal da oživi i bude sastavni deo kulturnih dešavanja. Konzervacija ove zgrade je od ključnog značaja za integrisanje niza istorijskih zgrada koje se nalaze na jednom od najstarijih bulevara u Sofiji” istakao je Savetodavni odbor.

Zgradu Modernog pozorišta je za program "7 Najugroženijih" 2021. godine nominovao član Evropa Nostra Bugarske.

 

Groblje Mirogoj, Zagreb, HRVATSKA

Izgrađeno u periodu između 1876. i 1929. godine, po projektu nemačkog arhitekte Hermana Bolea,  zagrebačko groblje Mirogoj predstavlja jedan od boljih primera evropske neoklasicističke arhitekture. Veliki broj znemenitih ličnosti, kao i osoba iz hrvatske istorije sahranjeno je na Mirogoju, što dodatno utiče na emotivni i simbolički značaj ovog mesta.

U martu 2020. godine Zagreb je pogodio zemljotres jačine 5.5 stepena Rihterove skale, koji je izazvao velika oštećenja na ovom lokalitetu. Zidovi su na mnogim mestima popucali, podovi su oštećeni, dok su mnogi arhitektonski i dekorativni elementi urušeni. Dodatnu štetu načinile su obilne padavine, tokom proteklih meseci ove godine, a usled pandemije izazvane virusom covid-19, nije bilo uslova da se organizuje postupak procene štete i konzervacije.

Foto: Milan Pezelj

Savetodavni odbor je ocenio da je “Ministarstvo kulture i medija Republike Hrvatske napravilo prvi i najznačajniji korak u zaštiti ovog lokaliteta, ali da je za obnovu Mirogoja neophodna i solidarnost međunarodne zajednice.”

Ministarstvo kulture i medija Republike Hrvatske nominovalo je Mirogoj za program “7 Najugroženijih” 2021.

 

Crkva Sen-Deni, O de Frans, FRANCUSKA

Gotički zvonik crkve Sen-Deni u mestu Sen-Omer u O de Fransu, najstariji je zvonik u severnoj Francuskoj. Enterijer crkve obogaćen je spojem elemenata različitih umetničkih pokreta od 15. do 19. veka. Crkveni oltari, koje su izradili esnafi, predstavljaju redak primer veze između građanskog društva i verskog izraza.

Danas je stanje crkve Saint-Denis posebno alarmantno. Grad Saint-Omer pokrenuo je hitno očuvanje krova crkve, ali nedostaju sredstva za značajnu obnovu. Grad predlaže da se crkva pretvori u mesto za obuku i eksperimentisanje u tehnikama restauracije.

Foto: Ville de St Omer

„Loše stanje očuvanosti crkve Sen-Deni predstavlja simbol onoga što se dešava sa mnogim crkvama u Francuskoj i Evropi - sve manje su u upotrebi, usled čega i dolazi do zapuštanja. Stoga je održivost ovog projekta obnove u direktnoj vezi sa tim koliko će on uopšte moći da uključi lokalnu zajednicu, ali zavisi i od uključivanja javnih i privatnih aktera “ istakao je Savetodavni odbor.

Budućnost za versko nasleđe nominovala je ovo mesto u 7 najugroženijih programa 2021.

 

Tvrđava Narikala, Tbilisi, GRUZIJA

Tvrđava Narikala je jedan od najznačajnijih spomenka kulture u Tbilisiju i jedan je od najstarijih istorijskih spomenika u Gruziji. Čini deo istorijskog trgovinskog puta između Evrope i Azije (Put svile).

Prvo pominjanje tvrđave u gruzijskim istorijskim zapisima datira s kraja 4. veka. Kasniji dodaci tvrđavi vršeni su u 7. veku, a posebno tokom 11. veka.

Jak zemljotres je 1827. godine uništio unutrašnji deo utvrđenja, i ozbiljno oštetio spoljne zidove.

Danas je tvrđava u opasnosti od urušavanja, uglavnom zbog neodržavanja, hidrogeoloških problema na tom području i opšteg propadanja. Pored toga, žičara velikog kapaciteta, izgrađena 2012. godine, dvostruko je povećala pristup posetiocima, što je zauzvrat povećalo pritisak turizma na lokalitetu.

Foto: Natia Kalandadze (Tbilisi Development Fund)

Svaka nova upotreba tvrđave Narikala mora se strogo planirati i kontrolisati, dajući prioritet oporavku ostataka istorijskih građevina i konsolidaciji arheoloških ostataka“, napomenuo je Savetodavni odbor.

Fond za razvoj Tbilisija, uz saglasnost gradske opštin Tbilisija i uz podršku Gruzijskog centra za umetnost i kulturu, nominovao je tvrđavu Narikala za program “7 Najugroženijih” 2021.

 

Zeleni pojas šuma i parkova, Keln, NEMAČKA

Sistem zelenih površina u Kelnu predstavlja jedinstven urbani pejzaž koji je već od početnih faza planiranja 1920ih nagoveštavao moderni “Evropski grad”. Postojeći pruski pejzažni sistem, tada već zastareo, zamenjen je povezanim i isprepletanim zelenim površinama koje se prostiru u unutrašnjem, ali i širem delu izvan grada. Ovaj sistem u Kelnu dosledno kombinuje ekonomske, infrastrukuralne, kulturne i obrazovne ciljeve uzimajući u obzir i urbanističke planove. Kontinuirani urbani rast Kelna sve više nagriza zelene površine usled izgradnje autoputeva i druge urbane inrastrukture. Kumulativni efekat ovakvih intervencija ozbiljno ugrožava sistem zelenih površina, te i sama „pluća“ grada.

Foto: Jutta Curtius

„Evropa se kreće ka Evropskom zelenom dogovoru, koji mora da obuhvati i urbane zone i njihove potrebe u pogledu zelenih površina koje poboljšavaju kvalitet života u gradovima. Stoga su napori da se sistem u Kelnu sačuva uzorniji i zavređuju podršku Evropa Nostre“ obrazložio je Savetodavni odbor.

Asocijacija za zaštitu spomenika i krajolika Rajnske oblasti nominovala je zeleni pojas šuma i parkova u Kelnu za program „7 Najugroženijih“ 2021.

 

Pet južnih egejskih ostrva, GRČKA

Pet ostrva – Amorgos, Kimolos, Kithira, Sikinos i Tinos – dele takozvani “kikladski pejzaž”, na osnovu kojeg imaju izuzetnu kulturnu i ekološku vrednost. Ovaj ikonični pejzaž, koji čini suštinski deo grčkog i evropskog identiteta, rezultat je skladnog suživota Egejskog mora, brda, planina, tradicionalnih naseobina, spomenika i arheoloških lokaliteta.

Ovaj višeslojni pejzaž sada je u velikoj opasnosti, jer grčka vlada podstiče njegovu transformaciju u industrijsku zonu vetroparkova. Plan predviđa postavljanje vetrenjača na različitim delovima svakog ostrva, često nadomak arheoloških lokaliteta, unutar zona koje su zaštićene u okviru međunarodne mreže Natura 2000 ili u pozadini tradicionalnih sela.

Foto: Municipality of Amorgos

Eliniki Etaria – Društvo za životnu sredinu i kulturno nasleđe, koje je nominovalo je Pet egejskih ostrva za program “7 Najugroženijih” 2021, traži alternativna i uravnotežena rešenja za čistu energiju umesto vetroparkova, zajedno sa detaljnim procesom konsultacija sa lokalnom zajednicom i stručnjacima.

 

Vrt Đusti, Verona, ITALIJA

Vrt Đusti, smešten u Veroni, datira iz 1570. godine i od tada je i otvoren za javnost. U pitanju je jedan od najlepših primera toskanskih renesansnih vrtova, koji je do danas ostao očuvan u svom izvornom obliku i još uvek pripada istoj porodici. Dom je različitih retkih vrsta, poseduje vešto projektovan lavirint od šimšira, jedan od najstarijih ovog tipa u Evropi. Centralna aleja čempresa deli vrt na lavirint, sa leve strane, i desni parter. Vrt takođe ima funkciju otvorenog pozorišta.

Tokom 2020. godine vrt su pogodile tri jake oluje koje nanele veliku štetu celom lokalitetu. Oko 30 stabala – jedna trećina od ukupnog broja – deo šimširovog lavirinta, kao i nekoliko stabala šimšira u parteru, iščupani su iz korena. Tri statue iz 17. veka i sistem za osvetljenje i navodnjavanje takođe su slomljeni ili teško oštećeni.

Foto: Giardino Giusti Srl

“Plan zaštite vrta Đusti, koji uključuje strateško orezivanje i botaničku studiju, mora se postaviti i realizovati sa ciljem da se predupredi sledeća prirodna ili ekološka nepogoda” istakao je Savetodavni odbor.

Vrt Đusti je za program “7 Najugroženijih” 2021 nominovao član Evropa Nostre.

 

Palata Zenobio, Venecija, ITALIJA

Palata Zenobio, smeštena u srcu Venecije, dobar je primer arhitekture kasnog baroka. Izgrađena je krajem 17. veka i sastoji se od glavne zgrade u kojoj se nalazi velelepna sala za balove i uređeni enterijeri, dvorišta sa lođom u neoklasicističkom stilu i izuzetan cvetni vrt.

U zgradi se u periodu 1851-1997. godine nalazio prestižni jermenski koledž Murat-Rafael, ali je od zatvaranja koledža zgrada prazna i u stanju kontinuiranog propadanja, te u opasnosti da izgubi svoje dragocene karakteristike i kulturni značaj.

Foto: Jean-Pierre Dalbéra (Wikimedia Commons)

Savetodavni odbor je potvrdio: “Izvanredni umetnički i arhitektonski elementi nisu jedini aspekt Palate Zenobio koji su ugroženi usled nedostatka održavanja. Budući da je simbol uspešnog integrisanja doseljenika i mosta između evropske i srednjoistočne kulture, ugrožen je i njen kulturni značaj.”

Centar za studije i dokumentaciju jermenske kulture u Italiji, koji je nominovao Palatu Zenobi za program “7 Najugroženijih”, predlaže da se palata obnovi i iznova otvori kao kulturni centar.

 

Zgrada Glavne pošte, Skoplje, SEVERNA MAKEDONIJA

Zgrada Glavne pošte, izgrađene 1974. po projektu severnomakedonskog arhitekte i umetnike Janka Konstantinova, predstavlja značajan symbol modernističke brutalističke arhitekture posleratne epohe. Izrađena je od armiranog betona u formi cvetova lotosa, koji je trebalo da simbolizuje obnovu i izgradnju Skoplja nakon razornog zemljotresa 1963. godine.

Zgrada je pretrpela veliki požar 2013. godine u kojem su teško stradale originalne zastakljene kupole, murali, namenski izrađeni nameštaj i osvetljenje. Usled nebrige i propadanja zgrada je danas u još lošijem stanju. Budući da nema kroz, izložena je atmosferskom uticaju snega i kiše, koji prodiru u unutrašnjost zgrade.

Foto: Blagica Stojcevska

Savetodavni odbor je istakao: “Ovo je nasleđe izuzetne vrednosti i značaja i snažan simbol preporoda grada nakon zemljotresa, stoga i sama zgrada Glavne pošte mora biti iznova rođena.

Institut za istraživanje u oblasti životne sredine, građevinarstva i energetike, koji je nominovao je zgradu Glavne pošte za program “7 Najugoženijih” 2021, zalaže se za prenamenu ovog lokaliteta u kulturni i društveni centar.

 

Kapela i isposnica San Huana de Sokueve, Kantabrija, ŠPANIJA

San Huan de Sokueva je drevna isposnica i kapela smeštena u brdovitim planinama južno od mesta Aredondo u Kantabriji na severu Španije. Kapela, koja je skoro datovana u period oko 660-680. godine, i dalje je u upotrebi i od velikog je značaja za lokalnu zajednicu.

Četvrtasti centralni deo kapele (brod) čine kosi severni zid od prirodnog kamena, dok je južni ozidan sa elementima gipsa. Brod od apside, u kojoj je oltar za pozadinskim osvetljenjem, odvaja paravan na čijem vrhu je potkovica. Duž spoljnog zida trema je neoklasicistički oltar iz 19. veka u kojem je niša sa predstavom Sv. Jovana Krstitelja.

Stanje kapela i isposnice je zabrinjavajuće. Trem zahteva ozbiljnu popravku. Sam spomenik je izložen posetiocima koji mogu neometano ulaziti i izazvati dodatnu štetu.

Foto: Miguel de Arriba

“Drveni trem ovog značajnog sakralnog lokaliteta mora da se podupre i obezbedi. Neophodna je i podrška i ekspertiza udruženja za zaštitu, kako bi se nastavila obnova kapele i isposnice” naglasio je Savetodavni odbor.

Budućnost za versko nasleđe nominovala je kapelu i isposnicu San Huana de Sokueve za program “7 Najugroženijih” 2021.

 

[1] * Ovaj naziv je bez prejudiciranja statusa i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o deklaraciji o nezavisnosti Кosova.