Letnji seminar: Towards a performative turn in heritage studies

18.11.2021

Towards a performative turn in heritage studies

Case of WWII Monuments and Memorials in Western Balkans

12-24. septembar 2021.

 

Letnji seminar organizovan je saradnjom Univerziteta u Hildeshajmu, UNESCO katedre za kulturnu politiku i menadžment  Univerziteta umetnosti u Beogradu, Evropa Nostra Srbije, Mreže za nasleđe jugoistočne Evrope (South East European SEE Heritage Network), a finansiran od strane DAAD.

Tokom seminara proučavali su se spomenici posvećeni žrtvama Drugog svetskog rata. Akcenat seminara nije bio na estetici ovih spomenika, već na proučavanju spomenika i njihovih praksi iz ugla performativnosti sećanja i njihovog izvođačkog nasleđa. Učesnici seminara bili su studenti Univerziteta u Hildeshajmu, studenti sa UNESCO katedre Univerziteta umetnosti u Beogradu i stručnjaci koji se bave istorijom i nasleđem iz zemalja jugoistočne Evrope.

U toku prve nedelje seminara, polaznici su slušali predavanja o različitim temama:

Spomenici kao nacionalni mitski-simboli: da li kulturne politike i savremena umetnička praksa izaziva kulture sećanja i politike zaborava (Prof. dr Milena Dragićević-Šešić, Univerzitet umetnosti u Beogradu)

Manifestacija izvođačkog nasleđa – osećaj lokacije, tela i akcije (dr Marija Đorđević, Institut za istoriju umetnosti, Univerzitet u Beogradu)

Nije budućnost ta koja uvek dolazi posle: socijalističko nasleđe i savremene umetničke debate (dr Branislav Dimitrijević, Fakultet za umetnost i dizajn, Beograd)

Tela, akcije i međuzavisnosti izvan antropocentrizma (Doc. dr Višnja Kisić i Doc. dr Goran Tomka, UNESCO katedre za kulturnu politiku i menadžment  Univerziteta umetnosti u Beogradu)

Jugoslovensko nasleđe u praksi (Ljubica Slavković, Centar za kulturnu dekontaminaciju i Jelica Jovanović, DOCOMOMO Srbija)

Performans ili performativnost? Kako se baviti nasleđem ako su tela u pokretu nasleđe (Prof. dr Štefan Krankenhagen, Univerziteta u Hildeshajmu)

Tokom diskusija i izlaganja polaznici i predavači su se osvrnuli na neke od tematika jugoslovenskog nasleđa iz perioda socijalizma. Dosta pažnje posvećeno je analizi odnosa društva današnjice prema baštini ovog perioda, kao i pristupa kulturnom nasleđu iz drugačijeg ugla od uobičajenog, poput pomeranja fokusa iz centralnog antropomorfnog gledišta, što je pobudilo veliko interesovanje. Veoma važan aspekt seminara, pa samim tim i razgovora posvećen je ispitivanju činjenice da nasleđe ne može da postoji bez prisustva ljudskih tela, i na koje sve načine je ova činjenica direktno uočljiva na primerima spomenika NOB-u, kako tokom nekadašnjih memorijalnih skupova, tako i sada, kada su ove prakse napuštene. Raznovrsnim primerima ukazano je na neodvojivu zavisnost poimanja nasleđa putem tela i pokreta, čime se takođe i uputilo na specifičnost performativnosti u odnosu na formu performansa.

Do kraja prve nedelje, učesnici su imali prilike da tokom biciklističke vožnje po Novom Beogradu slušaju o arhitektonskim i urbanističkim poduhvatima izgradnje socijalističke Jugoslavije i stvaranju novog identiteta nacije. Sagledani su različite političke faze kroz koje je prolazila ova zemlja preko arhitektonsko-urbanističkih primera Novog Beograda.

Po završetku svih predviđenih predavanja, učesnicima je prikazan dokumentarni film „Umetnost sećanja“ Jelene Radenović koji se bavi spomenicima NOB-a. Diskusija o filmu je iskorištena da se polaznici seminara upute u proces stvaranja sopstvenih radova. Podeljeni su u dve grupe u kojima su sa mentorima polemisali o fenomenima spomenika i performativnosti u okviru njih. Studentima seminara je omogućen pristup prezentacijama svih predavača, kao i ostaloj pripremljenoj literaturi.

Da bi iskustvo seminara bilo potpunije druga nedelja je posvećena obilascima spomeničkih kompleksa na više lokacija. Polaznici i mentori seminara bili su smešteni u Vrnjačkoj Banji, odakle su tokom tri dana druge nedelje letnjeg seminara posećivali odabrane lokacije. Na putu do Vrnjačke Banje iz Beograda učesnicima seminara predstavljen je Spomenik „Kosmajskom partizanskom odredu“. S obzirom na to da su istorijske činjenice objašnjene i lako dostupne u literaturi, učesnicima seminara  na samim lokacijama je data sloboda da samostalno i po svom nahođenju ispituju spomenike, mogućnosti performativnosti, ali i da postavljaju pitanja mentorima i na taj način dođu do saznanja koja su ih interesovala.

Spomen-park „Kragujevački oktobar“ prva je destinacija koju su učesnici seminara posetili iz Vrnjačke Banje. S obzirom na to da unutar parka Šumarice ima preko deset spomenika na sedam hektara bilo je nemoguće posvetiti jednako pažnje svim vajarskim delima, tako da su seminaristi najveći deo vremena proveli pokraj „Spomenika streljanim đacima i profesorima“ Miodraga Živkovića, gde su analizirali moguće koncepte za svoje radove . Spomenik „Kristalni cvet“ takođe upečatljiv, poslužio je kao mesto za razmenu ideja. Delo vajara Vojina Bakića „Krugovi“ je takođe bilo veoma atraktivno za analizu.

Narednog dana posećene su dve lokacije. Spomen-park „Popina“ učesnike je zainteresovao svojom pozicijom van naselja i činjenicom da se ovaj lokalitet koristi u izletničke svrhe čemu su svedočili ostaci paljenja vatre. Svakako da su forme koje je projektovao Bogdan Bogdanović izrazito nadahnule aktere u ispitivanju potencijalnih interpretacija. Memorijalni kompleks „Slobodište“ u Kruševcu, takođe delo Bogdana Bogdanovića, prostorno potpuno različito od prethodnog lokaliteta, motivisalo je polaznike na drugačiji način kretanja i interakcije sa parkom i skulpturama.

Poslednja ekskurzija posvećena je spomen-parku „Borbe i pobede“ u Čačku. Tokom posete kompleksu koji je dizajnirao Bogdana Bogdanovića učesnici su ponovo mogli da se uvere koliko su sva dela čuvenog arhitekte nastajala uz mnogo promišljanja. Od toga kako će se ljudska tela kretati tokom posete spomenicima, do simbola i poruka kojima su prožeta sva njegova dela. I pored lošeg vremena grupa se dugo zadržala na terenu, ispitivala i dokumentovala spomenik.

Po povratku u Beograd, akteri seminara su posetili Muzej Jugoslavije. Tokom obilaska, kustoskinja Milena Jokanović je pričala o istorijatu muzeja, liku i delu Josipa Broza Tita i šta je njegova politička figura značila tokom ere socijalističke Jugoslavije. Grupa je obišla park nekadašnje predsedničke rezidencije, kao i „Kuću cveća“ gde je postavljena izložba „Umro je drug Tito“. Potom je učesnicima prikazana i stalna postavka muzeja (slika46), da bi na kraju polaznici seminara ušli u glavnu zgradu u kojoj su pogledali izložbu „Prometeji novog veka“ inspirisanu šezdesetogodišnjicom održavanja konferencije Pokreta nesvrstanih u Beogradu.

Poslednjeg dana seminara, grupe su prezentovale svoje radove – dve grupe, dva rada. Radovi su bili veoma različiti, ali ono što ih jeste činilo sličnima jeste da su imali scenski nastup, tako da same prezentacije bez sudelovanja ljudi iz grupe na sceni nikako nisu mogle biti celovite.

Prva grupa je ispitivala potencijale memorijalnih spomenika kroz pokret, odnosno svakodnevno korišćenje prostora i odnosa ljudi prema njima. Da li ih koriste kao kontinuiranu rutinu rekreacione staze, meditativnu upotrebu, izletničke namene ili u memorijalne i turističke svrhe. Rad ove grupe se takođe bazirao i na proučavanju intimnog odnosa svakog od članova grupe prilikom poseta spomenicima. Koji su bili njihovi doživljaji, šta su osećali i kako su njihova tela reagovala i kretala se u okviru izabranih parkovskih celina.

Druga grupa je izabrala provokativniji stil, izigravajući markentiški poduhvat agencije nekretnina, koja pokušava da ubedi potencijalne investitore da ulože u Spomen-park „Popina“. Agencija predlaže različite atraktivne namene prilagođene potrebama današnjih korisnika. Glavna ideja je da se ovo delo, zbog svoje pozicija, ali pre svega privlačnog dizajna, preuredi za moto-trke. Pošto se ovom spomeniku dodeli nova namena, promeni upotreba, samim tim bi i ekonomska vrednost porasla. Ovakvim skečem, druga grupa je želela da uputi na letargično ponašenje nadležnih institucija koje ne rade dovoljno na unapređenju i osavremenjavanju vrednosti ovih spomenika.

Seminar je završen zajedničkom diskusijom oba rada, samim tim i analizom spomenika i šta oni danas nama znače. Zaključeno je da i pored činjenice da se spomenici više ne koriste u komemorativne potrebe, oni ipak nisu zaboravljeni, čim bude tolika interesovanja kod stranih, domaćih i svakako lokalnih posetioca. Svako ima svoj performativni način ophođenja prema njima, a spomenici nastavljaju da žive svoje tihe povučene živote. Barem za sada.