Poseta Evropa Nostre i Instituta Evropske investicione banke Kosovu*

15.07.2022

 

Delegacija sastavljena od predstavnika Evropa Nostre i Instituta Evropske investicione banke (EIBI) bila je od 4. do 8. jula u zvaničnoj poseti Kosovu* kako bi obišla niz lokaliteta i susrela sa lokalnim i međunarodnim sagovornicima. Ova radna poseta organizovana je povodom uvrštavanja manastira Dečani, koji je 2006. godine upisan na Uneskovu Listu svetske baštine u opasnosti[1], na Listu 7 najugroženijih mesta kulturnog nasleđa u Evropi za 2021. godinu, kao deo Programa „7 najugroženijih“ koji realizuje Europa Nostra u partnerstvu sa Institutom Evropske investicione banke.

 

Delegacija je održala niz sastanaka sa predstavnicima kosovskih vlasti, odnosno ministrom za životnu sredinu i prostorno planiranje i infrastrukturu  Ljiburnom Aljiuom i ministrom kulture, omladine i sporta Hajrulom Čekuom, kao i sa gradonačelnikom opštine Dečani Baškimom Ramosajem, sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve na Kosovu, i to Episkopom raško-prizrenskim Teodosijem i ocem Savom, igumanom manastira Dečani, sa predstavnicima organizacija civilnog društva, odnosno Kulturnog nasleđa bez granica (CHwB) Kosovo sa sedištem u Prištini i Fondacije Lumbardi sa sedištem u Prizrenu, kao i sa predstavnicima međunarodne zajednice na Kosovu, odnosno komandantom Kfora general-majorom Ferencom Kajarijem, specijalnim predstavnikom EU i šefom Kancelarije EU na Kosovu ambasadorom Tomašom Suniogom, šefom misije OEBS-a na Kosovu ambasadorom Majklom Devenportom, ambasadorom Italije na Kosovu Antonelom de Riuom i sa vršiocem dužnosti zamenika šefa misije u Ambasadi SAD na Kosovu Zeinah Salahi.

 

Ključno pitanje o kome se razgovaralo sa različitim sagovornicima bilo je uvrštavanje srpskog pravoslavnog manastira Visoki Dečani iz 14. veka na Listu 7 najugroženijih za  2021. godinu i razmatranje opcija za poboljšanje situacije.

 

Godinu dana nakon što je manastir Visoki Dečani stavljen na Listu 7 najugroženijih organizacije Evropa Nostra, glavni razlozi za to ostali su na snazi. Još uvek nije usaglašeno konačno rešenje od strane svih uključenih strana u vezi sa posledicama planova o povećanju saobraćaja unutar i oko Specijalne zaštićene zone manastira Dečani, kao ni u vezi sa drugim najavljenim intervencijama, poput projekta na obali reke, koji bi mogao negativno da utiče na prirodno okruženje manastira koje se smatra sastavnim delom njegove izuzetne vrednosti za kulturno nasleđe. Zatim, odluka Ustavnog suda Kosova iz 2016. godine kojom je manastiru Dečanima potvrđeno vlasništvo nad 24 hektara zemljišta još uvek nije sprovedena kroz registraciju manastirskog zemljišta, što narušava vladavinu prava i pravnu sigurnost ovog manastira sa okolinim zemljištem. Najzad, zbog složenih bezbednosnih izazova, i dalje je neophodno da manastir čuva vojska Kfora, dvadeset četiri časa, sedam dana u nedelji, što je potvrdio i komandant Kfora.

 

Manastir Dečani se povremeno suočava i sa neosnovanim pokušajima revizije kulturnog i istorijskog identiteta ovog verskog nasleđa, tendencijom koja nije u skladu sa evropskim i međunarodnim principima tačne istorijske i umetničke interpretacije istorijskih spomenika i lokaliteta nasleđa.

 

Kosovski ministri Ljiburn Aljiu i Hajrula Čeku ponovili su snažnu primedbu Vlade Kosova na uvrštavanje manastira Dečani na Listu sedam najugroženijih lokacija u Evropi za 2021. godinu, što smatraju štetnim po ugled Kosova. Prema njihovoj proceni, ovo kulturno dobro nije ugroženo.

 

Što se tiče pitanja saobraćaja, ohrabruje to što je ministar Aljiu predstavio novi plan Vlade Kosova za rešavanje ovog problema, kao deo šireg prostornog planiranja, kao i održivog i zelenog razvoja Nacionalnog parka Prokletije. Važno je da se o ovom planu raspravlja – i na tehničkom i na političkom nivou – u okviru Saveta za implementaciju i nadzor koji je uspostavljen Zakonom o specijalnim zaštićenim zonama Kosova.

 

Na osnovu sastanaka i razgovora održanih prošle nedelje na Kosovu, na osnovu posete manastiru Dečani i specijalnoj zaštićenoj zoni u neposrednoj okolini manastira, kao i na osnovu daljih razgovora i pregleda relevantnih dodatnih dokumenata, kako se ukazuje, Evropa Nostra i Institut Evropske investicione banke izradiće – u skladu sa standardnom procedurom programa sedam najugroženijih – sveobuhvatan izveštaj sa nizom preporuka koji će biti javno objavljen na jesen.

 

„Naša godišnja Lista 7 najugroženijih ima za cilj da deluje kao pozitivan katalizator promena tako što će izgraditi mostove između različitih zainteresovanih strana i mobilisati njihovu zajedničku akciju za obezbeđivanje održive budućnosti za svaku od odabranih lokacija. Drago nam je što smo tokom godina uspeli da doprinesemo pronalaženju konstruktivnih i zadovoljavajućih rešenja za spasavanje niza lokaliteta nasleđa uvrštenih na našu Listu 7 najugroženijih, uvek uz poštovanje i dijalog sa nadležnim organima. Uvereni smo da ćemo na kraju moći da odigramo isto tako pozitivnu ulogu civilnog društva i u slučaju Srpskog pravoslavnog manastira Visoki Dečani uz vitalni doprinos svih relevantnih lokalnih i evropskih vlasti. Na ovaj način, zajedno ćemo doprineti unapređenju zajedničkih vrednosti Evrope i zajedničkog nasleđa kao vektora mira i prosperiteta na Kosovu i u širem regionu Zapadnog Balkana“, izjavio je Gi Klos, izvršni potpredsednik Evropa Nostre, koji je bio šef delegacije tokom posete Kosovu.

 

Kako je navedeno na početku, na Kosovu je boravila delegacija sastavljena od predstavnika Evropa Nostre i njenog partnera Instituta Evropske investicione banke (EIBI). Oni su posetili: Novo Brdo, Manastir Visoki Dečani, staro jezgro grada Prizrena, uključujući znameniti bioskop Kino Lumbardi, crkvu Presvete Bogorodice Ljeviške, kao i manastir Gračanicu.

Što se tiče posete lokalitetu Novo Brdo, koji je svrstan među 46 specijalnih zaštićenih zona na Kosovu, iz Evropa Nostre navode da je nakon ozbiljnih tehničkih grešaka koje su se desile tokom poslednjeg „Projekta revitalizacije tvrđave Novo Brdo“, koji je finansirala Evropska unija, a sproveo UNESKO, ova lokacija nominovana je za Program 7 najugroženijih za 2022. godinu od strane Kulturnog nasleđa bez granica (CHwB) Kosova i uz podršku kosovskog ministra kulture omladine i sporta.

 

Imajući u vidu da su partneri za implementaciju projekta potvrdili da su spremni i sposobni da saniraju radove koji su izvedeni neodgovarajućim materijalom i tehnikom, Evropa Nostra i EIBI nisu smatrali potrebnim da ovu lokaciju uvrste na Listu 7 najugroženijih 2022. godine. Međutim, delegacija Evropa Nostre i EIBI posetila je Tvrđavu, kao i ostatke srednjovekovne crkve Svetog Nikole, koja se nalazi u blizini Tvrđave sa nekoliko nedavnih štetnih intervencija. Evropa Nostra žali zbog nedostataka ovih intervencija i ostaje na raspolaganju nadležnim organima da ponude bilo kakvu dodatnu međunarodnu ekspertizu koja bi mogla da bude korisna za obezbeđivanje najviših standarda zaštite, očuvanja i interpretacije nasleđa za bilo koji budući projekat koji će se preduzeti na lokalitetu Novo Brdo, koje je od značaja za  kulturnu baštinu cele Evrope.

 

Konačno, delegacija Europa Nostra i EIBI imala je zadovoljstvo da poseti Prizren i bioskop Lumbardi, čestitajući Lumbardi fondaciji i njihovim partnerima DokuFest-u, EC Ma Ndriše i CHvB Kosovo na osvajanju Nagrade EU za kulturno nasleđe / Nagrade Evropa Nostra za 2022. godinu.

 

Delegacija je bila impresionirana širokom mobilizacijom civilnog društva da spase ovaj bioskop od privatizacije i rušenja, transformiše ga u zaštićeno nasleđe otvoreno za sve i obezbedi značajna sredstva EU za predstojeću revitalizaciju zgrade bioskopa Lumbardi. Predstavnici Fondacije Lumbardi i njihovi partneri proslaviće svoju nagradu 7. avgusta u Prizrenu tokom DokuFesta 2022. i na ceremoniji dodele nagrada za evropsku baštinu 26. septembra u Pragu, koja predstavlja svečani deo Samita o evropskoj kulturnoj baštini 2022. u organizaciji Evropa Nostre, kao deo zvaničnog programa češkog predsedavanja Savetom Evropske unije.

 

 

[1] Ovaj status je još jednom potvrđen na poslednjem godišnjem sastanku Unesko komiteta za svetsku baštinu održanom u Fudžou (Kina) u julu 2021. godine.

* Ovaj naziv je bez prejudiciranja statusa i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244/1999 i Mišljenjem Međunarodnog suda pravde o Deklaraciji o nezavisnosti Kosova.